Категорија: Naslovna

Trag fondacija je, u partnerstvu sa fondacijom Catalyst Balkans, predstavila treći po redu izveštaj o filantropskim davanjima usmerenim ka neprofitnim organizacijama u Srbiji u 2019. godini pod nazivom Srbija daruje neprofitnom sektoru.

Izveštaj daje pregled informacija o darovanim iznosima, kategorijama darodavaca, oblastima za koje se darovalo i različitim vidovima podrške udruženjima, fondacijama i neformalnim grupama tokom 2019. godine. Uz podatke o davanjima neprofitnom sektoru tokom prethodne godine, u izveštaju je predstavljeno i poređenje sa podacima koji se odnose na 2018. godinu, kao i prikaz trendova u davanjima neprofitnim organizacijama otkako se ovakav izveštaj izdaje. Osim zabeleženih podataka i trendova, izveštaj prikazuje značaj civilnog sektora za razvoj društva u celini, ukazujući na one oblasti društvenog delovanja i usluga namenjenim marginalizovanim grupama u kojima je podrška neprofitnog sektora ključna.

Celokupni sadržaj izveštaja možete pročitati ovde, dok su uz publikaciju dostupni i pregledi ključnih nalaza na srpskom i engleskom jeziku. 

Publikacija Srbija daruje neprofitnom sektoru za 2019. godinu pripremljen u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno čine Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

 

 

 

Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa.

Godina za nama ostaće zabeležena po najvećem globalnom izazovu sa kojim se suočila naša generacija. Pandemija Kovid-19 je na okrutan način pokazala koliko smo ranjivi, koje su granice sposobnosti vlasti i poverenja građana u institucije. Neozbiljnost iskazana u inicijalnoj fazi pandemije, neodgovornost u periodu izbora, nesrazmerna upotreba sile nad građanima koji su protestvovali u julu, napadi na neistomišljenike, organizacije civilnog društva i medije, dovela je do gubitka poverenja koje može imati ozbiljne posledice po društvo i živote građana. Pandemija je ogolila nefunkcionalnost političkog poretka, a rezultati Vlade Srbije u 2020. godini u ključnim oblastima za napredak u procesu pristupanja EU, ukazuju na nedostatak iskrene političke volje da se sprovedu neophodne promene.

Potpisnici izražavaju svoje nezadovoljstvo nedovoljnim napretkom u ispunjavanju obaveza u okviru pregovora o pristupanju EU. EU nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom tokom 2020, a tokom 2019. je otvorila samo 2. Izvesno je da ovakva odluka Saveta Evropske Unije proizilazi između ostalog iz negativnih izveštaja Evropske Komisije i drugih relevantnih međunarodnih organizacija koje dovode u pitanje stanje demokratije u našoj zemlji. Odluka je prevashodno posledica realnog pogoršanja stanja vladavine prava, kao i manjka političke volje Vlade Srbije da učini ozbiljne napore da sprovede neophodne reforme, obezbedi nezavisnost pravosuđa, suzbije korupciju, omogući izražavanje i ispoljavanje političkog i svakog drugog mišljenja, obezbedi uslove za slobodu medija, kao i nezavisnost regulatornih i nezavisnih tela od političkog pritiska. Ovakvo stanje je neprihvatljivo imajući u vidu sve resurse kojima raspolaže Vlada, njenu deklarativnu posvećenost članstvu u EU, kao i tehničku i finansijsku podršku EU.

U klimi nametnutih društvenih podela, veliki broj građana Srbije se oseća isključeno i nezastupljeno u političkom životu Srbije. Sastav Narodne skupštine nakon izbora koji su zbog neravnopravnih uslova bojkotovani od strane dela opozicionih stranaka, ne odslikava realno politički pluralizam u Srbiji. To je opasno za stanje i onako urušene demokratije. Zloupotreba skupštinske govornice za iznošenje optužbi protiv pojedinaca, medija i organizacija koji nisu prisutni u skupštinskoj sali, niti imaju mogućnost da zaštite svoja prava pred sudom zbog poslaničkog imuniteta, predstavljaju opasnost za njihovu bezbednost. Bez javne osude i adekvatnog sankcionisanja govora mržnje neće biti moguće uspostaviti elementarne uslove za otpočinjanje iskrenog dijaloga sa neistomišljenicima. Vlada Srbije i politički lideri vladajuće koalicije imaju najveću odgovornost za ovakvo stanje.

Poverenje u institucije je narušeno, i na Vladi Srbije je da pronađe način i pokuša da ga povrati. Za to će biti potrebno vreme. Potpisnici su spremni da nastave da učestvuju i pomognu u promenama koje su neophodne za pristupanje Srbije EU. Posedujemo stručno znanje i entuzijazam koji bi Vlada koja je istinski opredeljena za ubrzanje evropskih integracija trebalo da ceni. Želimo konkretne promene i vidljive rezultate u ključnim oblastima koji će nas uveriti da je Vlada iskreno posvećena i reformama i procesu evropskih integracija. Nema povratka poverenja bez suštinskih, vidljivih rezultata.

Potpisnici su otvoreni za iskren dijalog, ali neće prihvatiti da učestvuju u kreiranju privida dijaloga i obezbeđivanju legitimiteta simuliranim reformama. U narednih godinu dana pažljivo ćemo pratiti i redovno izveštavati javnost o rezultatima, prevashodno u oblasti vladavine prava i funkcionalnosti demokratskih institucija, na osnovu čega ćemo u cilju očuvanja vlastitog integriteta, razmatrati svrsishodnost saradnje sa državnim organima i organizacijama.

Pozivamo Vladu Srbije da izvuče pouke iz odluke Saveta EU da ove godine ne otvori ni jedno pregovaračko poglavlje. U trenutku kada EU počinje da razmatra svoju stratešku budućnost i ulogu u novim globalnim okvirima, a među građanima Srbije raste broj skeptika prema članstvu u Uniji, Vlada ima posebnu odgovornost da objasni građanima zašto je važno da Srbija ubrza neophodne promene u cilju pristupanja EU. Ove poruke moraju biti nedvosmislene i zasnovane na činjenicama o mestu Srbije u Evropi i njenom strateškom opredeljenju.

Naglašavamo da smo veoma svesni brojnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava i spremni smo kao i do sada, da svojim aktivnostima budemo partneri. Međutim, na Vladi je da obezbedi uslove za nastavak saradnje.

Dvadeset godina nakon demokratskih promena, kojima je jasno stavila do znanja da želi da ide putem demokratskih vrednosti ka članstvu u EU, Srbija se udaljava od tih ciljeva. Potpisnici će zbog toga nastaviti da prate, izveštavaju i daju preporuke kako da se ubrza proces pristupanja EU i da insistiraju na poštovanju vladavine prava, demokratskih institucija, ljudskih prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i prava svakog građanina da javno i bez straha iznese svoje mišljenje jer time branimo vrednosti i slobodu građana, Ustav i zakone Srbije.

 

 

 

Potpisnici:

1. Beogradski centar za bezbednosnu politiku – članica NKEU
2. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM – članica NKEU
3. Građanske inicijative – članica NKEU
4. Centar za evropske politike – članica NKEU
5. “GLAS” Bosilegrad
6. A 11 – Inicijativa za ekonoska i socijalna prava
7. A1 Novi Pazar
8. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
9. Asocijacija DUGA Šabac
10. ASTRA
11. Beogradska otvorena škola
12. Beogradski centar za ljudska prava
13. Beogradski fond za političku izuzetnost
14. BETA
15. BIRODI
16. Centar modernih veština – članica NKEU
17. Centar savremene politike
18. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
19. Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK
20. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
21. Centar za praktičnu politiku
22. Centar za razvoj lokalnih medija
23. Centar za razvoj lokalnih sredina – CRLS – članica NKEU
24. Centar za socijalne inovacije i integracije
25. Drug Policy Network South East Europe (DPNSEE)
26. Društvo Stara Planina
27. E-sigurnost
28. Ekološko udruženje “Rzav”
29. Europolis
30. Evropski pokret u Srbiji – članica NKEU
31. Fond za humanitarno pravo
32. Fondacija Centar za demokratiju
33. Forum civilne akcije – FORCA
34. Geten – članica NKEU
35. Građanska čitaonica “Libergraf”
36. Humanitarno udruženje Romsko srce
37. Inicijativa mladih za ljudska prava
38. Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom – MDRI-S – članica NKEU
39. Inženjeri zaštite životne sredine
40. ISAC Fond – članica NKEU
41. Koalicija prEUgovor
42. Kragujevac slobodno
43. Libek
44. Link plus
45. Lokalna Kuća Razvoja Brus
46. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
47. Mreža SOS Vojvodina
48. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
49. Nepušački Edukativni Centar – RP
50. Nova Naša reč
51. Novi Optimizam
52. NUNS
53. Odbor za ljudska prava Niš
54. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
55. Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”
56. Praxis – članica NKEU
57. Proaktiv
58. PROTECTA
59. Regionalni centar “Mobing” Niš
60. Res Publica Kragujevac
61. Savez ekoloških organizacija Zelena lista Srbije
62. Skupština slobodne Srbije
63. Slavko Ćurvija Fondacija
64. org portal
65. Trag fondacija
66. Udruženje “Česi jugoistoka Srbije”
67. Udruženje Fenomena
68. Udruženje Lilit
69. Udruženje za zaštitu šuma
70. UG “RROMA ROTA”
71. Urban-in
72. Užički centar za prava deteta
73. Vojvođanski građanski centar
74. Žene u crnom
75. Žene za mir

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija* su u saopštenju objavljenom 11. novembra zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.

Povodom slučaja „Spisak“, odnosno dopisa koji je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 organizacija, medija i pojedinaca, grupa organizacija sa spiska pozvala je institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca i o ovom slučaju obavestila sve relevantne međunarodne institucije.

Povodom apela koji su organizacije uputile međunarodnim telima, stručnjaci UN-a oglasili su se saopštenjem u kom navode da, iako države imaju obavezu da donesu zakone u cilju suzbijanja finansiranja terorizma, mere koje usvoje moraju u svemu da budu u skladu sa međunarodnim pravom, a naročito pravom ljudskih prava. Po mišljenju stručnjaka, ovako široka i samovoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu, budući da se time ugrožava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja civilnog društva.

Kroz rad sa građanima i komunikaciju sa državom, civilno drušvo igra važnu ulogu u kanalisanju društvenog nezadovoljstva, čime doprinosi prevenciji terorizma i nasilnog ekstremizma. Stručnjaci su stoga podvukli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost.

U zaključku, stručnjaci su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF) i regionalna tela kao što je MONEYVAL da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje u skladu sa FATF standardima ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu ljudskih prava, i zatražili od Vlade Srbije da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja.

 

*Stručnjaci UN-a: Fionnuala Ní Aoláin – specijalni izvestilac za promociju i zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Mary Lawlor – specijalni izvestilac o situaciji branitelja ljudskih prava i Clément Nyaletsossi Voule – specijalni izvestilac o pravima na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Trag fondacija, uz podršku fondacije Čarls Stjuart Mot, pokrenula je program “Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!” sa ciljem da podstakne osnivanje lokalnih fondacija u Srbiji. Tokom proleća ove godine izabrane su četiri neformalne grupe iz Niša, Pančeva, Šapca i Stare Pazove za učešće u ovom programu.

Grupe okupljene oko ideje lokalne fondacije kreću u prikupljanje po 15.000 evra od pojedinaca i kompanija iz njihove zajednice i dijaspore, a Trag fondacija će duplirati prikupljeni novac. Nakon uspešnog završetka prikupljanja, neformalne grupe očekuje osnivanje lokalne fondacije, što će dugoročno doprineti društvenim promenama u njihovom mestu, a sa 30.000 evra na raspolaganju će raspisati konkurse za programe podrške malim inicijativama u mestima iz kojih dolaze buduće fondacije.

Lokalne fondacije deluju na određenoj geografskoj teritoriji (deo grada, grad, okrug) i podstiču građane na aktivizam i rešavanje problema u zajednici i podržavaju ih novčanim sredstvima i drugim resursima koje prikupe od pojedinaca i preduzeća u zajednici. Njihov glavni zadatak je da spoje one koji imaju ideje sa onima koji imaju sredstva, vreme i znanje da te ideje sprovedu u delo. Fondacije koje deluju na lokalu čine ljudi iz različitih sfera – civilnog, biznis, javnog sektora ili medija i, po svojoj prirodi, predstavljaju mesto susreta zajednice i oslonac za pozitivne promene u njoj.

U zemljama u kojima su prisutne lokalne fondacije, pokazalo da se ova forma organizovanja i podrške aktivizmu u lokalnim sredinama gradi poverenje među ljudima u zajednici i dovodi do rešavanja važnih pitanja, a kod urgentnih situacija i promena okolnosti, kao što je pandemija koronavirusa, mogu da budu jedan od glavnih odgovora i načina podrške za prevazilaženje problema, solidarnog organizovanja i ulaganje novčanih sredstava i drugih resursa u novonastale potrebe koje imaju lokalne zajednice.

Više informacija o programu “Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!”, lokalnim fondacijama, uspešnim pričama i budućim konkursima, možete saznati na veb-sajtu i društvenim mrežama Trag fondacije, kao i na veb-sajtu programa lokalnefondacije.rs.

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji.

Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.

Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji  sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenu državu.

Potpisnici saopštenja:

1. A1 Novi Pazar
2. Akademija ženskog liderstva
3. Amb. Dr Srećko Đukić, Forum za međunarodne odnose  Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)
4. Anja Anđušić, FM
5. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM
7. Asocijacija online medija
8. ASTRA, Beograd
9. Autonomni ženski centar
10. BeFem
11. Beogradska otvorena škola
12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
13. Beogradski centar za ljudska prava
14. Beogradski fond za političku izuzetnost
15. BIRN
16. BIRODI
17. Boom93
18. CANVAS
19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
20. Centar za evropske politike
21. Centar za nenasilnu akciju
22. Centar za praktičnu politiku
23. Centar za razvoj lokalnih medija
24. Centar za regionalizam Novi Sad
25. Centar za unapređenje društva
26. Centar za ženske studije
27. CINS
28. City radio
29. Civil Rights Defenders
30. CK13
31. CRTA
32. Daca Jović, aktivistkinja
33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)
34. Danas
35. Dijalog.net Valjevo
36. Đorđe Popović, FMO
37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja
38. Dr Milorad Đurić, politikolog
39. Dr Sonja Avlijaš, FzK
40. Dragan Srećković
41. Društvo za obrazovanje odraslih
42. Evropski pokret u Srbiji
43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)
44. Mreža Evropskog pokreta u Srbiji
45. Fond B92
46. Fond za humanitarno pravo
47. Fondacija Ana i Vlade Divac
48. Fondacija Catalyst Balkans
49. Fondacija Pons Niš
50. Fondacija Propulsion fond
51. Fondacija za slobodu štampe – Senta
52. Goran Cetinic, član FMO
53. Građanske inicijative
54. Građanski stav
55. Hartefakt Fond
56. Helsinški odbor za ljudska prava
57. Humani centar Mitrovica
58. Impuls – Tutin
59. Inicijativa A11
60. Inicijativa mladih za ljudska prava
61. Institut za evropske poslove
62. InTER
63. Internet portal Medijska kutija, Niš
64. Transparentnost Srbija 
65. ISAC Fond
66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji  (FM)
67. Južne vesti
68. Koalicija PreUgovor
69. Kolubarske.rs
70. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
71. Konsultacije za lezbejke
72. KRIK
73. Libek
74. Link plus
75. Lokal press
76. Milivoj Bešlin, FMO
77. MillenniuM
78. Mreža Nove solidarnosti
79. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
80. Ne davimo Beograd
81. Nedim Sejdinović, novinar
82. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD
83. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
84. NON-ALIGNED FILMS
85. Nova Ekonomija
86. Novi optimizam
87. Novosadska novinarska škola
88. Novosadski humanitarni centar
89. NUNS
90. NVO Aktiv
91. Odbor za ljudska prava Negotin
92. Odbor za ljudska prava Niš
93. PATOS, Smederevo
94. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
95. Proaktiv
96. Protecta
97. Radio Zlatousti
98. Regionalna informativna agencija JUGpress
99. Rekonstrukcija  Ženski fond
100. Re-Kraft
101. Remark DPCM
102. Res Publuca Kragujevac
103. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
104. Sanja Ivačić, FMO
105. Slavica Stojanović
106. Slavko Ćuruvija Fondacija
107. Slobodan Georgiev
108. Smart kolektiv
109. Students for Liberty – Srbija
110. Timočki omladinski centar – TOC, Zaječar
111. Trag fondacija
112. Udruženje Kutija, Niš
113. Udruženje Fenomena
114. Udruženje građana AIM Centar
115. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”
116. Udruženje građana”NE-BO” , Negotin
117. Pakt Loznica
118. Bečejsko Udruženje Mladih
119. Udruženje žena Peščanik Kruševac
120. UG Centar građanskih vrednosti iz Subotice
121. Urban In – Novi Pazar
122. Viktimološko društvo Srbije
123. Vojvodina recommended
124. Vojvođanski građanski centar
125. Vukašin Obradović
126. Zaječarska inicijativa
127. Žene u crnom
128. Žene za mir Leskovac

Balkan Green Foundation, kao deo programa Balkan Green Ideas, organizuje prvu Regionalnu akademiju pod nazivom Balkan Green Academy 2020/2021.

Akademija sastavljena od modula koji pokrivaju tri glavna stuba: politike, ekonomija i društvo, usmeriće diskusiju o stvarnim pitanjima koja se odnose na zeleni održivi razvoj u regionu Zapadnog Balkana. Akademija će koristiti međusektorski i transdisciplinarni pristup, podstičući dubinsku izgradnju znanja, i istovremeno će kombinovati module koji ispituju perspektivu politike, ekonomski poslovni pristup i društveni uticaj.

Glavni ciljevi Akademije su:
– Promovisanje principa i vrednosti održive zelene politike povezane sa ekonomskim, socijalnim i političkim razvojem društava Zapadnog Balkana (sa posebnim fokusom na Agendu 2030. i Zelenu agendu za Zapadni Balkan)
– Stvaranje mreže aktivista, organizacija civilnog društva i preduzetnika koji rade na održivim zelenim inicijativama;
– Priprema lokalnih i regionalnih aktera da identifikuju potencijale u svojim zajednicama za stvaranje zelenih i održivih inicijativa i biznisa.

Akademija se sastoji iz tri segmenta (obavezna za sve učesnike):
– Online obuka: od 26. do 30. oktobra 2020.
– Mentorske sesije za sve polaznike: novembar 2020 – februar 2021.
– Priprema za nacionalno takmičenja Forum za zelene ideje : februar – april 2021.

Akademija nudi:
– 28 mesta na Akademiji (2020/2021), prvenstveno za mlade ljudima iz ruralnih i urbanih područja u zemljama Zapadnog Balkana i Grčkoj, koji poseduju ili nameravaju da osnuju male, zelene održive biznise;
– Online module fokusirane na politiku, ekonomiju i društvo, koje će voditi priznati evropski treneri;
– Interaktivne sesije sa gostima i stručnjacima za #DesignThinking, #BusinessCanvas i #GreenSocietyPartnership;
– Mentorske sesije i pripreme za takmičenje Balkan Green Ideas 2021, sa mentorom iz regiona i Evrope; – Članstvo u Green Academy alumni klubu, kao dela Regionalne zelene mreže sačinjene od preduzetnika, posredničkih organizacija, lokalnih organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i pojedinaca, kao i drugih stručnjaka i relevantnih aktera iz zemalja Zapadnog Balkana.

Regionalna akademija otvorena je za učesnike (pre svega, mlade žene i muškarce iz ruralnih i urbanih područja koji su vlasnici ili nameravaju da osnuju male, održive zelene biznise) iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Broj mesta je ograničen na četiri učesnika po državi, a učešće u sva tri segmenta obavezno je za sve polaznike. Radni jezik je engleski.

Poziv je otvoren do nedelje, 16. avgusta do 23:59h, a prijavni obrazac za učešće na Akademiji možete popuniti OVDE.

Nakon što izborna komisija sastavljena od stručnjaka i trenera sa Zapadnog Balkana i iz Evrope pregleda prijave, odabrani učesnici biće obavešteni o rezultatima do 18. septembra, a zatim i započeti sa pripremama i čitanjem predložene literature.