Категорија: Vesti

Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, za Evropsku inicijativu za lokalne fondacije (u daljem tekstu ECFI) opisuje ambiciozan program posvećen razvoju pokreta lokalnih fondacija na Zapadnom Balkanu, koji Trag sprovodi uz podršku fondacija C.S. Mott i Porticus od 2019. godine. U ovom članku, Marija opisuje kontekst i tok razvoja programa, ističući izazove i lekcije naučene kroz dosadašnji proces. Trag je razvio fleksibilan pristup koji, nakon istraživanja i konsultacija, nudi prilagođen program izgradnje kapaciteta i finansijsku pomoć odabranim inicijativnim grupama, vodeći ih kroz proces inkubacije i konsolidacije, sve do samostalnog delovanja. Možda su najznačajniji uspesi koje su ove grupe postigle, uprkos ograničenjima koje je donela pandemija COVID-19, a o kojima ovaj tekst govori.

Pre skoro dve godine, uz podršku Fondacije C.S. Mott, Trag fondacija je pokrenula Program za podršku izgradnji lokalnih fondacija u regionu Zapadnog Balkana. Nekima ovo može delovati jednostavno – Zapadni Balkan jeste relativno mala teritorija u jugoistočnoj Evropi sa živopisnim pejzažima i toplim, vrednim ljudima, snažnih uverenja. Međutim, ovo je takođe region koji se sastoji od 6 država, u kojem se govore 3 različita jezika i koji ima potpuno različite nivoe građanskog aktivizma, razvoja zajednice i lokalne filantropije, od države do države. Region je, takođe, dosta opterećen političkim, ekonomskim i socijalnim problemima, kompleksnom uzajamnom istorijom i osiromašen odlivom mozgova. Na Zapadnom Balkanu je, do ovog programa, delovalo samo 6 lokalnih fondacija u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji i sve su bile vrlo različite po svojoj prirodi, ciljevima i načinu rada. Iz tog razloga je, nakon početnog uzbuđenja zbog poduhvata koji je pred nama, usledio talas različitih pitanja – gde početi? Koja su okruženja najpogodnija za razvoj lokalnih fondacija? Koga treba pridobiti i uključiti kako bi se priča zakotrljala u pravom smeru?

Posle višemesečnih putovanja, serije sastanaka, litara kafe i informativnih diskusija, odlučili smo da program prvo pokrenemo u Srbiji, kako bismo proverili da li će naš pristup uroditi plodom na domaćem terenu. Program je pokrenut u decembru 2019. godine i fokus cele kampanje je bio tome da se koncept lokalnih fondacija približi široj publici i da se što više ljudi motiviše na angažman. Trag fondacija postoji već duže od dve decenije i tokom prethodnih godina, podržala je više od 1.500 inicijativa u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori sa preko 14 miliona američkih dolara, zbog čega smo bili prilično sigurni da će program privući pažnju predstavnika civilnog sektora. Međutim, smisao programa je bio da izađemo iz zone komfora, dopremo i do ljudi iz drugih društvenih sfera i proširimo informaciju što dalje, kako bi obuhvatili sve ciljne grupe kojih smo se mogli setiti, posebno preduzetnike koji mogu otvoriti brojna vrata i transformisati ideje u akciju.

Kampanja je sprovedena uz pomoć partnerskih fondacija, postojećih lokalnih fondacija, naših grantija, poslovnih udruženja, medija, digitalnih i mejling kampanja kao i info-sesija održanih širom zemlje. Do roka za podnošenje aplikacija 15. marta, samo dan pre nego što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje usled izbijanja pandemije korona virusa, primili smo 28 prijava od neformalnih grupa koje dolaze iz 17 različitih zajednica u Srbiji.

U početku nas je cela situacija zbunjivala – pitali smo se da li treba da sačekamo da se pandemija završi pa da posetimo svaku od 9 grupa koje su ušle u uži izbor ili je bolje da sve odmah prebacimo onlajn? Ubrzo je postalo očigledno da će cela situacija potrajati mnogo duže od inicijalno pretpostavljenih mesec-dva i, nakon par nedelja intervjua, desetine pitanja, loših konekcija i “čuješ li me?” onlajn sastanaka, odlučili smo da 4 grupe – iz Pančeva, Niša, Šapca i Stare Pazove, postanu zvanični deo programa. Ovu odluku smo doneli na osnovu sastava njihovih grupa, poznavanja zajednice, znanja i veština, pristupa resursima i entuzijazma da se suoče sa svim izazovima koji im slede i iz svakog od njih izađu kao pobednici.

Sam program je osmišljen tako da se sprovede u tri faze. Prva faza je faza inkubacije, u kojoj odabrane neformalne grupe dobijaju podršku od Trag fondacije i spoljnih saradnika kako bi izgradile svoj tim, stekle znanja i veštine potrebne da preuzmu ulogu donatora, fandrejzera i pokretača zajednice i ispune cilj da prikupe 15.000 evra od pojedinaca i preduzeća u njihovim zajednicama koje će Trag duplirati, stvarajući tako prvi budžet za finansijsku podršku lokalnim inicijativama u njihovom okruženju. Za ovu fazu, Trag je predodredio budžet od 3.000 evra za svaku grupu, ostavljajući im tako prostor da se uspostave i sprovedu svoje prve fandrejzing inicijative. Druga faza je faza konsolidacije, u kojoj neformalne grupe treba da evoluiraju u registrovane lokalne fondacije i rade na daljoj podršci lokalnim inicijativama, uporedno prikupljajući dodatna sredstva za programe donacija, uz nastavljenu finansijsku i edukativnu podršku Traga. Treća faza je zamišljena kao faza samostalnog rada, sa utemeljenim lokalnim fondacijama koje deluju nezavisno, dok im Trag fondacija daje vetar u leđa iz pozadine.

Naš zajednički rad je počeo radionicama o konceptu lokalnih fondacija, vežbama mapiranja i procene potreba, dok su grupe osmišljavale svoje planove rada za narednih godinu dana. Sve izabrane grupe se razlikuju po veličini, sastavu, zajednicama u kojima deluju, raspoloživim resursima i kapacitetima koje treba izgraditi, tako da su planovi podrške prilagođeni svakoj grupi pojedinačno, ali i kolektivno, kako bi se podstakao njihov osećaj pripadnosti širem pokretu. Ovom procesu su mnogo pomogli naši prijatelji iz Rumunije – Alina Porumb kao ekspertska podrška programu i lokalne fondacije iz Temišvara, Sibinja, Ramniku Valče i Banatul Montana, koje su izdvojile vreme da podele svoja iskustva i odgovore na brojna pitanja i dileme sa kojima su se naše grupe suočavale u procesu rasta i razvoja.

Kako to uvek ide u životu, planovi su tu da se promene, pa je tako i pandemija COVID-19 protesla sve aspekte naših ličnih i društvenih života i uticala na to da Trag fondacija i inicijativne grupe promene svoj pristup više puta, kako bi se što efikasnije prilagodile promenama koje su nadolazile. Jedna stvar je bila kristalno jasna – imajući u vidu da je civilno društvo u Srbiji veoma brzo reagovalo na negativne efekte pandemije, uvideli smo da je potreba za lokalnim fondacijama veća nego ikad. Ne samo da je zajednicama bio potreban neko ko će preuzeti vodeću ulogu, povezati sve ključne aktere i rešavati goruće probleme bez zaplitanja u dugačke i složene procedure, već je bio neophodan i neko ko će uspostaviti sistem za dalju navigaciju sličnih kriznih situacija, kako bi same zajednice postale otpornije u budućnosti.

Sa tim u vidu, Trag fondacija je promenila pristup izgradnji kapaciteta budućih lokalnih fondacija, stavljajući veći naglasak na jačanje unutrašnjih kapaciteta inicijativnih grupa i izgradnju njihove liderske uloge u zajednici, istovremeno navigirajući njihove odluke o započinjanju kampanja prikupljanja sredstava, u smislu pogodnog trenutka, njihovih unutrašnjih kapaciteta, raspoloživih sredstava i tehnika prikupljanja koje su primenjive u datom epidemiološkom kontekstu. Uz podršku Fondacije Mott, Trag je takođe promenio način dodele grantova, koji sada podrazumeva dupliranje svakih 3.000 evra koje inicijativne grupe prikupe u zajednici, uz dodatnih 1.000 evra fleksibilne podrške, koja bi pokrila administrativne i troškove ljudskih resursa, proisteklih iz uloge donatora već u toj inicijalnoj fazi razvoja. Ovo grupama omogućava da u jako kratkom roku počnu sa pružanjem podrške lokalnim inicijativama i predstavlja još jedan mehanizam, uspostavljen kako bi se ublažile negativne posledice pandemije. Grupe sada imaju i više mogućnosti da prikupe sredstva, mobilišu ljude i pozicioniraju se kao buduća lokalna fondacija u svojoj zajednici. Ove promene su zaista inspirisale inicijativne grupe da osmisle niz zanimljivih strategija za privlačenje donatora i to bez previše sastanaka uživo. Do ovog trenutka, inicijativne grupe iz Niša i Pančeva su već stigle do prvog cilja od 3.000 evra prikupljenih od lokalne zajednice. Mi im sada pomažemo da oblikuju pozive za dodelu donacija i nestrpljivo čekamo da vidimo koje će lokalne inicijative biti prve podržane kroz ovaj program.

Kako budemo napredovali dalje, grupe iz Šapca i Stare Pazove će takođe intenzivirati svoje fandrejzing akivnosti, a mi ćemo nastaviti sa svojom neumornom podrškom, kako kroz deljenje znanja i veština koji već postoje u Tragu, tako i kroz korišćenje resursa koji postoje u ECFI, lokalnim fondacijama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Mađarskoj. Uskoro će se grupama iz Srbije pridružiti i inicijativne grupe iz Bosne i Hercegovine, gde je Trag nedavno zatvorio konkurs i primio 60 aplikacija iz cele zemlje za ovaj program. Ukoliko ste zainteresovani da saznate više o programu i uspesima inicijativnih grupa iz Srbije, pratite sadržaje na www.lokalnefondacije.rs.

Do tada, uživajte u videu u kom naše četiri grupe iz Srbije predstavljaju svoje ideje, a za više informacija pišite nam na lokalnefondacije@tragfondacija.org. Bilo bi nam drago da se povežemo i razmenimo iskustva i ideje o daljem razvoju programa.

Tekst je originalno izašao na sledećem linku:
https://www.communityfoundations.eu/community-foundations-in-europe/views-from-the-field.html

Trag fondacija je, u partnerstvu sa fondacijom Catalyst Balkans, predstavila treći po redu izveštaj o filantropskim davanjima usmerenim ka neprofitnim organizacijama u Srbiji u 2019. godini pod nazivom Srbija daruje neprofitnom sektoru.

Izveštaj daje pregled informacija o darovanim iznosima, kategorijama darodavaca, oblastima za koje se darovalo i različitim vidovima podrške udruženjima, fondacijama i neformalnim grupama tokom 2019. godine. Uz podatke o davanjima neprofitnom sektoru tokom prethodne godine, u izveštaju je predstavljeno i poređenje sa podacima koji se odnose na 2018. godinu, kao i prikaz trendova u davanjima neprofitnim organizacijama otkako se ovakav izveštaj izdaje. Osim zabeleženih podataka i trendova, izveštaj prikazuje značaj civilnog sektora za razvoj društva u celini, ukazujući na one oblasti društvenog delovanja i usluga namenjenim marginalizovanim grupama u kojima je podrška neprofitnog sektora ključna.

Celokupni sadržaj izveštaja možete pročitati ovde, dok su uz publikaciju dostupni i pregledi ključnih nalaza na srpskom i engleskom jeziku. 

Publikacija Srbija daruje neprofitnom sektoru za 2019. godinu pripremljen u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno čine Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa.

Godina za nama ostaće zabeležena po najvećem globalnom izazovu sa kojim se suočila naša generacija. Pandemija Kovid-19 je na okrutan način pokazala koliko smo ranjivi, koje su granice sposobnosti vlasti i poverenja građana u institucije. Neozbiljnost iskazana u inicijalnoj fazi pandemije, neodgovornost u periodu izbora, nesrazmerna upotreba sile nad građanima koji su protestvovali u julu, napadi na neistomišljenike, organizacije civilnog društva i medije, dovela je do gubitka poverenja koje može imati ozbiljne posledice po društvo i živote građana. Pandemija je ogolila nefunkcionalnost političkog poretka, a rezultati Vlade Srbije u 2020. godini u ključnim oblastima za napredak u procesu pristupanja EU, ukazuju na nedostatak iskrene političke volje da se sprovedu neophodne promene.

Potpisnici izražavaju svoje nezadovoljstvo nedovoljnim napretkom u ispunjavanju obaveza u okviru pregovora o pristupanju EU. EU nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom tokom 2020, a tokom 2019. je otvorila samo 2. Izvesno je da ovakva odluka Saveta Evropske Unije proizilazi između ostalog iz negativnih izveštaja Evropske Komisije i drugih relevantnih međunarodnih organizacija koje dovode u pitanje stanje demokratije u našoj zemlji. Odluka je prevashodno posledica realnog pogoršanja stanja vladavine prava, kao i manjka političke volje Vlade Srbije da učini ozbiljne napore da sprovede neophodne reforme, obezbedi nezavisnost pravosuđa, suzbije korupciju, omogući izražavanje i ispoljavanje političkog i svakog drugog mišljenja, obezbedi uslove za slobodu medija, kao i nezavisnost regulatornih i nezavisnih tela od političkog pritiska. Ovakvo stanje je neprihvatljivo imajući u vidu sve resurse kojima raspolaže Vlada, njenu deklarativnu posvećenost članstvu u EU, kao i tehničku i finansijsku podršku EU.

U klimi nametnutih društvenih podela, veliki broj građana Srbije se oseća isključeno i nezastupljeno u političkom životu Srbije. Sastav Narodne skupštine nakon izbora koji su zbog neravnopravnih uslova bojkotovani od strane dela opozicionih stranaka, ne odslikava realno politički pluralizam u Srbiji. To je opasno za stanje i onako urušene demokratije. Zloupotreba skupštinske govornice za iznošenje optužbi protiv pojedinaca, medija i organizacija koji nisu prisutni u skupštinskoj sali, niti imaju mogućnost da zaštite svoja prava pred sudom zbog poslaničkog imuniteta, predstavljaju opasnost za njihovu bezbednost. Bez javne osude i adekvatnog sankcionisanja govora mržnje neće biti moguće uspostaviti elementarne uslove za otpočinjanje iskrenog dijaloga sa neistomišljenicima. Vlada Srbije i politički lideri vladajuće koalicije imaju najveću odgovornost za ovakvo stanje.

Poverenje u institucije je narušeno, i na Vladi Srbije je da pronađe način i pokuša da ga povrati. Za to će biti potrebno vreme. Potpisnici su spremni da nastave da učestvuju i pomognu u promenama koje su neophodne za pristupanje Srbije EU. Posedujemo stručno znanje i entuzijazam koji bi Vlada koja je istinski opredeljena za ubrzanje evropskih integracija trebalo da ceni. Želimo konkretne promene i vidljive rezultate u ključnim oblastima koji će nas uveriti da je Vlada iskreno posvećena i reformama i procesu evropskih integracija. Nema povratka poverenja bez suštinskih, vidljivih rezultata.

Potpisnici su otvoreni za iskren dijalog, ali neće prihvatiti da učestvuju u kreiranju privida dijaloga i obezbeđivanju legitimiteta simuliranim reformama. U narednih godinu dana pažljivo ćemo pratiti i redovno izveštavati javnost o rezultatima, prevashodno u oblasti vladavine prava i funkcionalnosti demokratskih institucija, na osnovu čega ćemo u cilju očuvanja vlastitog integriteta, razmatrati svrsishodnost saradnje sa državnim organima i organizacijama.

Pozivamo Vladu Srbije da izvuče pouke iz odluke Saveta EU da ove godine ne otvori ni jedno pregovaračko poglavlje. U trenutku kada EU počinje da razmatra svoju stratešku budućnost i ulogu u novim globalnim okvirima, a među građanima Srbije raste broj skeptika prema članstvu u Uniji, Vlada ima posebnu odgovornost da objasni građanima zašto je važno da Srbija ubrza neophodne promene u cilju pristupanja EU. Ove poruke moraju biti nedvosmislene i zasnovane na činjenicama o mestu Srbije u Evropi i njenom strateškom opredeljenju.

Naglašavamo da smo veoma svesni brojnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava i spremni smo kao i do sada, da svojim aktivnostima budemo partneri. Međutim, na Vladi je da obezbedi uslove za nastavak saradnje.

Dvadeset godina nakon demokratskih promena, kojima je jasno stavila do znanja da želi da ide putem demokratskih vrednosti ka članstvu u EU, Srbija se udaljava od tih ciljeva. Potpisnici će zbog toga nastaviti da prate, izveštavaju i daju preporuke kako da se ubrza proces pristupanja EU i da insistiraju na poštovanju vladavine prava, demokratskih institucija, ljudskih prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i prava svakog građanina da javno i bez straha iznese svoje mišljenje jer time branimo vrednosti i slobodu građana, Ustav i zakone Srbije.

Potpisnici:

1. Beogradski centar za bezbednosnu politiku – članica NKEU
2. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM – članica NKEU
3. Građanske inicijative – članica NKEU
4. Centar za evropske politike – članica NKEU
5. “GLAS” Bosilegrad
6. A 11 – Inicijativa za ekonoska i socijalna prava
7. A1 Novi Pazar
8. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
9. Asocijacija DUGA Šabac
10. ASTRA
11. Beogradska otvorena škola
12. Beogradski centar za ljudska prava
13. Beogradski fond za političku izuzetnost
14. BETA
15. BIRODI
16. Centar modernih veština – članica NKEU
17. Centar savremene politike
18. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
19. Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK
20. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
21. Centar za praktičnu politiku
22. Centar za razvoj lokalnih medija
23. Centar za razvoj lokalnih sredina – CRLS – članica NKEU
24. Centar za socijalne inovacije i integracije
25. Drug Policy Network South East Europe (DPNSEE)
26. Društvo Stara Planina
27. E-sigurnost
28. Ekološko udruženje “Rzav”
29. Europolis
30. Evropski pokret u Srbiji – članica NKEU
31. Fond za humanitarno pravo
32. Fondacija Centar za demokratiju
33. Forum civilne akcije – FORCA
34. Geten – članica NKEU
35. Građanska čitaonica “Libergraf”
36. Humanitarno udruženje Romsko srce
37. Inicijativa mladih za ljudska prava
38. Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom – MDRI-S – članica NKEU
39. Inženjeri zaštite životne sredine
40. ISAC Fond – članica NKEU
41. Koalicija prEUgovor
42. Kragujevac slobodno
43. Libek
44. Link plus
45. Lokalna Kuća Razvoja Brus
46. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
47. Mreža SOS Vojvodina
48. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
49. Nepušački Edukativni Centar – RP
50. Nova Naša reč
51. Novi Optimizam
52. NUNS
53. Odbor za ljudska prava Niš
54. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
55. Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”
56. Praxis – članica NKEU
57. Proaktiv
58. PROTECTA
59. Regionalni centar “Mobing” Niš
60. Res Publica Kragujevac
61. Savez ekoloških organizacija Zelena lista Srbije
62. Skupština slobodne Srbije
63. Slavko Ćurvija Fondacija
64. org portal
65. Trag fondacija
66. Udruženje “Česi jugoistoka Srbije”
67. Udruženje Fenomena
68. Udruženje Lilit
69. Udruženje za zaštitu šuma
70. UG “RROMA ROTA”
71. Urban-in
72. Užički centar za prava deteta
73. Vojvođanski građanski centar
74. Žene u crnom
75. Žene za mir

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija* su u saopštenju objavljenom 11. novembra zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.

Povodom slučaja „Spisak“, odnosno dopisa koji je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 organizacija, medija i pojedinaca, grupa organizacija sa spiska pozvala je institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca i o ovom slučaju obavestila sve relevantne međunarodne institucije.

Povodom apela koji su organizacije uputile međunarodnim telima, stručnjaci UN-a oglasili su se saopštenjem u kom navode da, iako države imaju obavezu da donesu zakone u cilju suzbijanja finansiranja terorizma, mere koje usvoje moraju u svemu da budu u skladu sa međunarodnim pravom, a naročito pravom ljudskih prava. Po mišljenju stručnjaka, ovako široka i samovoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu, budući da se time ugrožava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja civilnog društva.

Kroz rad sa građanima i komunikaciju sa državom, civilno drušvo igra važnu ulogu u kanalisanju društvenog nezadovoljstva, čime doprinosi prevenciji terorizma i nasilnog ekstremizma. Stručnjaci su stoga podvukli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost.

U zaključku, stručnjaci su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF) i regionalna tela kao što je MONEYVAL da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje u skladu sa FATF standardima ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu ljudskih prava, i zatražili od Vlade Srbije da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja.

*Stručnjaci UN-a: Fionnuala Ní Aoláin – specijalni izvestilac za promociju i zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Mary Lawlor – specijalni izvestilac o situaciji branitelja ljudskih prava i Clément Nyaletsossi Voule – specijalni izvestilac o pravima na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.