tragfondacija, Author at Trag fondacija

Kako smo dobili tri nove lokalne fondacije u Srbiji

Uz podršku Trag fondacije, kroz program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!” u Srbiji su sredinom 2022. godine zvanično osnovane tri lokalne fondacije. Niš, Pančevo i Stara Pazova su tri zajednice koje mogu da se pohvale činjenicom da imaju organizaciju koja će na lokalnom nivou, koristeći razne vrste podrške, podsticati građane da zajedničkom akcijom i na sveobuhvatan način stalno unapređuju kvalitet života u svom okruženju.

Uspeh koje su ove tri fondacije postigle u zaista vanrednim okolnostima možda najbolje opisuju reči Nenada Stojanovića, jednog od osnivača i člana Upravnog odbora novoosnovane Lokalne fondacije Niš: Često mi kažu da su neke stvari nemoguće, a ja baš tad učinim da budu moguće.

Ove vanredne okolnosti prate program „Fondacija našeg kraja” od samog njegovog početka. Program je nastao sa idejom da u narednim godinama podrži osnivanje novih lokalnih fondacija i uspostavi mrežu fondacija na prostoru Zapadnog Balkana. Međutim, ambiciozni planovi su pauzirani kada je na dan zatvaranja prijava za prvi ciklus programa u Srbiji, 16. marta 2020. godine, proglašeno vanredno stanje usled epidemije korona virusa. Već sledeće jutro je promenilo sve, i svi smo se našli u novoj stvarnosti i potpuno drugačijem kontekstu od onog u kom smo živeli do tada.

Uprkos tom neočekivanom izazovu, odlučeno je da se proces nastavi, uz prilagođavanje organizacija i metodologija rada novoj realnosti. Trag je bio dodatno ohrabren time što su se lokalne fondacije u drugim zemljama i usled drugih velikih kriza i vanrednih situacija, pozicionirale kao glavni oslonac građanima u nevolji i prva adresa za distribuciju pomoći i podrške. Trag fondacija je izabrala da četiri neformalne grupe građana iz Niša, Pančeva, Stare Pazove i Šapca uđu u proces izgradnje lokalnih fondacija u tim mestima. Sve grupe su imale zadatak da, preko individualnih donacija i javnih događaja, prikupe određena novčana sredstva od pojedinaca i da u fandrejzing uključe mala, srednja i velika preduzeća u svojoj zajednici. Trag fondacija se, sa svoje strane, obavezala da će duplirati svaki prikupljen dinar, do cilja od minimum 10.000 evra, čime bi bio ispunjen jedan od neohodnih uslova za registraciju fondacije po pravilima programa. Ovako prikupljen novac, buduće lokalne fondacije su bile obavezne da iskoriste za podršku udruženim komšijama i malim inicijativama u svojim zajednicama kroz niz otvorenih konkursa.

Četiri selektovane grupe su kontinuirano primale novčanu, mentorsku i konsultativnu podršku Trag fondacije, a vremenom su organizovane i radionice o mobilizaciji zajednice, komunikacijama, prikupljanju sredstava (fandrejzingu), administrativno-finansijskom upravljanju i dodeljivanju donacija putem otvorenih konkursa. Nisu izostale ni razmene iskustava sa drugim lokalnim fondacijama van Srbije i studijska poseta Rumuniji, koja ima mrežu od 20 lokalnih fondacija.

O svom iskustvu, Marina Petrović, osnivačica i predsednica Upravnog odbora Lokalne fondacija Stare Pazove kaže: Ako ste neko ko voli svoje mesto u kom živi i ako imate volje da pokrenete ljude oko sebe da vam se pridruže i da zajednički uradite nešto dobro za svoju zajednicu, onda je jedno od rešenja rad na osnivanju lokalne fondacije. To je iskustvo koje je omogućilo da upoznam ljude koji imaju ideje kako bi promenili ili poboljšali mesto u kom živimo.

Zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji su članovi grupa i njihovom kredibilitetu u zajednici, a zatim znanju koje su stekli ili unapredili, grupe su na brojne načine prikupljale novac i promovisale lokalnu fondaciju već od jeseni 2020. godine. Obezbeđene su brojne pojedinačne donacije, neki ljudi su donirali i više puta, a određeni broj njih su postali donatori na mesečnom nivou. Organizovane su licitacije vrednih predmeta i usluga, pravljeni su donatorski događaji za celu zajednicu ili za određena profesionalna i hobistička udruženja. Novčane donacije su pristizale i iz dijaspore. Svoj doprinos je dao i veliki broj preduzetničkih radnji i malih preduzeća u svim zajednicama, a nije izostala ni podrška velikih kompanija, od kojih su neke donirale sredstva za više lokalnih fondacija istovremeno.

Obezbeđivanjem donacija i Tragovim dupliranjem sredstava, stekli su se uslovi za raspisivanje konkursa i podršku prvim inicijativama građana u zajednicama. Inicijativne grupe za osnivanje fondacija su putem otvorenih poziva i nezavisnih Selekcionih odbora za izbor projekata preusmerili sredstva za teme kao što su: kultura, umetnost, uređenje javnih prostora, obrazovanje, sport, zaštita životinja i životne sredine, podršku marginalizovanim grupama i lokalni razvoj.

Kroz konkurse koje smo organizovali stekli smo nove prijatelje među ljudima koji prave pozitivne promene. Lokalna fondacija je prava stvar koju možete da uradite za svoju zajednicu – izjavio je Predrag Mijalković izvršni direktor Lokalne fondacije Pančevo

U prvoj polovini 2022. godine stekli su se uslovi da se osnuju tri lokalne fondacije. Formirani su upravni odbori, isplanirane izvršne pozicije, pripremljen je fizički prostor za rad i buduće mesto susreta na kom će se ljudi povezivati i inspirisati za zajedničku akciju, čime se povećava nivo poverenja među ljudima u zajednici. Lokalne fondacije očekuje dalji strateški razvoj, osim za fondaciju u Šapcu, koja je svoj razvoj odložila za neke povoljnije prilike u svojoj lokalnoj zajednici.

Na putu do osnivanja fondacija u zajednicama Niša, Pančeva i Stare Pazove, grupe koje su bile na tom zadatku su prikupile preko 40 hiljada evra, koje je Trag fondacija duplirala. Od tako obezbeđenih novčanih sredstava do sada je, putem sedam konkursa, na projekte udruženih građana potrošeno preko 55 hiljada evra. Ukupno je podržano 56 inicijativa, realizovanih od strane 28 udruženja građana i fondacija i isto toliko neformalnih grupa. Ovde se priča ne zaustavlja, naprotiv, jer su u toku novi konkursi i očekujemo nove podržane inicijative u Staroj Pazovi.

Trag fondacija je isti ovakav program pokrenula u Bosni i Hercegovini, gde pet različitih grupa ide utabanom stazom ka osnivanju lokalne fondacije. I dok tek osnovane fondacije nastavljaju sa dobrim praksama u obezbeđivanju nezavisnih izvora finansiranja, promovišu filantropiju, podržavaju aktivne građane i traže nove načine za unapređenje kvaliteta života u svojim gradovima i opštinama, Trag fondacija je na novom konkursu u Srbiji izabrala tri nove grupe koje su spremne da se otisnu u ovaj veoma ispunjujuć proces. Smederevo, Zrenjanin i Rasinski okrug imaju odličnu priliku da u narednih 12-18 meseci dobiju nezavisne lokalne fondacije koje će inspirisati ljude na povezivanje i pokretanje pozitivnih promena u svom okruženju. Pratite nas za više informacija na zvaničnom sajtu lokalnefondacije.rs.

Otvoren konkurs za podršku socijalnim preduzećima

Socijalna ekonomija jeste ona koja je motivisana zajednicom, a ne kapitalom. Ona doprinosi poboljšanu života osetljivih, teže zapošljivih grupa, primenjuje ekološki osvešćene i održive prakse i neguje solidarnost. Akademija socijalne ekonomije fokusirana je na pružanje podrške socijalnim preduzećima u Srbiji i Severnoj Makedoniji kroz obuke, mentorstva, finansijsku podršku i umrežavanje, istovremeno otvarajući prostor za prekograničnu saradnju između dve zemlje.

Program Akademije socijalne ekonomije realizuje se u okviru projekta Seme inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju, koji Trag fondacija sprovodi u partnerstvu sa udruženjenjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada.

Ko može da se prijavi?

Program je namenjen socijalnim preduzećima i onima koji to žele da postanu, bilo da su registrovani ili u procesu osnivanja. Mogu se prijaviti pojedinci i grupe koji nemaju pravni status ili su u osnivanju, kao i pravna i fizička lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti, društva sa ograničenom odgovornošću, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, (socijalne) zadruge, fondacije, zadužbine, udruženja građana sa registrovanom privrednom delatnošću, licencirani pružaoci socijalnih usluga, preduzetnici, zanatlije, i sl.

Uslov za prijavu na program je da deluju u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u Srbiji i Skopskom i Severoistočnom regionu u Severnoj Makedoniji.

U okviru programa biće odabrano do 12 socijalnih preduzeća (do 4 razvijena i do 8 u početnoj fazi razvoja ili osnivanja) koji posluju odgovorno i imaju za cilj postizanje društvenog ili ekološkog uticaja.

Šta učesnici programa dobijaju?

Učesnici odabrani za učešće u Akademiji imaće priliku da tokom 6 meseci rade sa timom eksperata na unapređenju svog poslovanja i društvene misije, kao i planova za dalji razvoj, kako bi nastavili da jačaju svoj pozitivan uticaj u zajednicama u kojima deluju. To će biti ostvareno kroz:

– Grupnu obuku koja obuhvata do tri modula interaktivnih radionica sa konsultantima i iskusnim socijalnim preduzetnicima. Cilj obuke je razvijanje poslovnog modela, definisanje društvenog uticaja, ostvarivanje veće vidljivosti u svojim zajednicama i sticanje veština koje su im neophodne u radu.

– Individualnu mentorsku podršku koju pružaju konsultanti i socijalni peduzetnici. Ona uključuje analizu mapiranja potreba i dalji rad na oblastima koje se u njoj pokažu kao ključne za rast i razvoj svakog solidarnog preduzeća. Ovaj vid podrške uključuje i podršku u uspostavljanju odnosa sa potencijalnim poslovnim partnerima, pri rešavanju konkretnih problema, stručnu podršku u specifičnim oblastima rada preduzeća, kao i podršku pri izradi praktičnih zadataka između modula obuke.

– Promociju i umrežavanje kroz obuku i tri foruma i/ili izložbena sajma na kojima će imati priliku da predstave svoje proizvode i usluge široj javnosti Srbije i Severne Makedonije. Ovi događaji su ujedno i prilika za umrežavanje lokalnih, regionalnih i prekograničnih aktera socijalne ekonomije i otvaranje prostora za potencijalna partnerstva, razmenu ideja o primeni lokalnih pristupa i rešenja u drugim zajednicama.

– Nagrade u opremi i uslugama – preduzetničke ideje sa najvećim potencijalom za dalji razvoj će, nakon završene obuke, moći da konkurišu za nagrade u opremi proizvodnog materijala, proizvoda i usluga koji su im potrebni za dalji rad. Odluka o selektovanim preduzećima biće doneta nakon njihovog predstavaljanja na javnom događaju, pred stručnim žirijem. Ukupno će biti dodeljeno do 5 nagrada u opremi i uslugama, čija zbirna vrednost iznosi 15.000 EUR i u okviru ovog iznosa biće podržano do pet ideja u rasponu od 2.000 EUR za ideje u razvoju i do 5.000 EUR za razvijena preduzeća. Realizacija ove aktivnosti počeće u januaru 2023. godine.

Kako mogu da se prijavim?

Za prijavu je potrebno dostaviti:

Popunjen prijavni formular, zajedno sa potpisanom izjavom pošaljite elektronskom poštom, na adresu prijave@tragfondacija.org.

Rok za podnošenje prijave je ~~petak, 30. septembar 2022. godine do 16 časova~~ produžen do ponedeljka, 10. oktobra, do 23:59h.

Nepotpune prijave i prijave podnete posle navedenog roka neće biti razmatrane.

Za detaljne informacije, pogledajte kompletan tekst konkursa.

Projekat Seme inkluzije deo je programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, finansiranog od strane Evropske unije, kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.

Program prekogranične saradnje: Održana konferencija posvećena podršci socijalnom preduzetništvu

U četvrtak, 29. septembra, u Regionalnoj privrednoj komori Srbije u Leskovcu, održana je celodnevna konferencija Socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju. Konferencija je bila prvi zvanični događaj u okviru projekta SEME inkluzije koji Trag fondacija sprovodi u saradnji sa udruženjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada. Projekat je deo programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije koji finansirana Evropska unije, a kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.

Događaj je okupio predstavnike socijalnih preduzeća, lokalnih samouprava i relevantnih institucija iz obe zemlje, zainteresovane građane i građanke, kao i predstavnike organizacija koje sprovode projekat. Program konferencije otvoren je uvodnim obraćanjem Natalije Simović, direktorke programa donacija Trag fondacije, koje je ovom prilikom izjavila:

Drago nam je da smo otvorili prostor za razmenu – kako uspešnih priča i dobrih praksi, tako i izazova sa kojima se socijalna preduzeća susreću u svom radu. Verujemo da je ovaj događaj važan korak ka uspostavljanju jake prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom u domenu socijalnog preduzetništva, ali i ka osnaživanju solidarnih preduzetnika na putu ka održivosti i stabilnom poslovanju.

Konsultant Miloš Antić potom je predstavio rezultate analize Mape ekosistema socijalne ekonomije, koja predstavlja trenutno stanje solidarnog preduzetništva u pograničnim oblastima – Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u Srbiji i Severeositočnom i Skopskom regionu u Severnoj Makedoniji.

Na prvoj panel diskusiji, usmerenoj na temu razvoja i podrške socijalnom preduzetništvu u Srbiji i Severnoj Makedoniji, učesnici su razmenili svoja iskustva i zapažanja u vezi sa zakonskim okvirima, njihovim izostankom i mogućnostima u ove dve zemlje. Dragan Srećković, ispred Koalicije za razvoj socijalne ekonomije, istakao je da je od velike važnosti da se sama socijalna preduzeća udružuju i rade na svojoj vidljivosti, ali da značajnu ulogu u povezivanju igraju i projekti kao što je SEME inkluzije.

Posebno su bili dragoceni uvidi koje je podelila Barbara Sadovska, suosnivačica fondacije Barka iz Poljske i vođa tima projekta Podrška socijalnim preduzećima u Skoplju. Ona je istakla da su detaljnim istraživanjem mapirali tri oblasti na kojima je potrebano da se radi, kako bi rezultati bili dugoročni: 1) postojanje organizacija koje rade kao socijalna preduzeća, ali nemaju obavezu da zapošljavaju ljude iz osetljivih grupa; 2) postojanje organizacija koje su u obavezi da zapošljavaju ljude iz osetljivih i teško zapošljivih grupa i 3) uspostavljanje centara za rehabilitaciju i reintegraciju ranjivih grupa (zavisnika, često nezaposlenih ljudi i slično).

Miroljub Nikolić iz organizacije Karitas iz Šapca je istakao da je saradnja između socijalnih preduzeća i države trend u rastu tokom poslednjih 15 godina, kao i da, u kontekstu donošenja Zakona o socijalnim preduzećima, posebnu pažnju treba posvetiti promociju zakona i registraciji ovih preduzeća. Nikolić je dodao da socijalna zaštita predstavlja važan element poslovanja socijalnih preduzeća.

Osnivačica Udruženja za socijalne inovacije ARNO iz Skoplja, Irina Janevska, naglasila je i važnost podrške socijalnim preduzećima kroz kupovinu njihovih proizvoda – tako su promotivni materijali za konferenciju bile kartice sa semenom koje se mogu zasaditi, produkt zelenog biznisa iz Severne Makedonije, kao i olovke napravljene od recikliranih novina koje proizvodi solidarno preduzeće NewPen iz Srbije.

Kao najveći izazov opstanka socijalnih preduzeća, istaknuta je saradnja sa javnim preduzećima, kao i sa lokalnim samoupravama, ali i modeli finansiranja koje bi trebalo prilagoditi tako da budu što održiviji.

Drugi panel, koji je moderirao Vladimir Stojanović iz Udruženja Optimist iz Bosilegrada, bio je prilika da predstavnici socijalnih preduzeća, u ulozi kreatora promena, podele svoja iskustava. Primerom preduzeća Radanska ruža, osnivač Predrag Stošić istakao je da je pokretanje socijalnog preduzeća višestruko osnažujuće – kako za osetljive grupe koje kroz njih dobijaju priliku za ekonomsku samostalnost i za zajednicu u kojoj deluju, ali i one koji odluče da takva preduzeća pokrenu. Za njega lično, vođenje Radanske ruže ujedno predstavlja i proces učenja o tome kako najbolje može da podrži žene iz osetljivih grupa.

Gordana Rodić Kitanovska, ispred Organizacije za osnaživanje i integraciju u jugoistočnoj Evropi – SIEC, kao ključne korake u funkcionisanju socijalnih preduzeća navela je dugoročnu i održivu podršku, ali i edukaciju i integraciju pripadnika i pripadnica ciljnih grupa.

Potencijal socijalnog preduzetništva je posebno uočljiv u poslovanju Balkan Express Handels gmbh, čiji je osnivač Hans-Jorg Humer odlučio da u Austriji ponudi veliki broj različitih proizvoda nastalih u okviru socijalnih preduzeća u Srbiji i Severnoj Makedoniji. U svom onlajn uključenju, Hans se osvrnuo i na stabilnost ovih preduzeća, koja je vrlo često veliki izazov.

Dejan Stojanović, iz Udruženja za društveni i ekonomski razvoj In Vivo iz Skoplja, upotpunio je Hansovo zapažanje, navodeći da oni aktivno rade na razvijanju nekoliko modela socijalnog preduzetništva i 360 integraciji. Dejan se takođe osvrnuo na pouke koje su izvukli nakon izazova koje je donela pandemija ističući da je vrlo važno da i socijalna preduzeća imaju razvijenu lepezu usluga i proizvoda kako bi imali prihode iz nekoliko izvora i na taj način bili otporniji.

Na samom kraju dana, učesnici su kroz rad u grupama mapirali izazove i mogućnosti razvoja prekogranične saradnje u kontekstu solidarnog preduzetništva. Kao zajednički zaključak učesnika, ističe se važnost podrške – kako civilnog sektora, kroz različite projekte i mogućnosti umrežavanja, lokalnih i republičkih vlasti, tako i posvećen rad samih organizacija na većoj vidljivosti i informisanosti šireg stanovništva o socijalnom preduzetništvu i njegovim benefitima.

Podsećamo da se prijava za učešće na Akademiji socijalne ekonomije otvorena do ponedeljka, 10. oktobra, do kraja dana. Mogu se prijaviti socijalna preduzeća i oni koji to žele da postanu, bilo da su registrovani ili u procesu osnivanja, a koja se nalaze na teritoriji Pčinjskog i Jablaničkog okruga, kao i Severoistočnog i Skopskog regiona.

Sve informacije o načinu prijave, kao i o projektu SEME inkluzije – Socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju dostupne su na sajtu Trag fondacije.

Foto: Predrag Zdravković

Skok Srbije na 27. mesto po dobročinstvu u svetu

Srbija je među tri zemlje, uz Češku i Kinu, koje su ostvarile najveći napredak u dobročinstvu tokom 2021. godine. Sa prošlogodišnje 48. pozicije mnogobrojna dobra dela građana i kompanija popela su našu zemlju na zavidno 27. mesto od ukupno 119 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Pre samo pet godina, Srbija je bila na 132. mestu na ovoj svetskoj listi dobročinstva.

U 2021. godini najhumanija je bila Indonezija, iza koje slede Kenija, SAD, Australija, Novi Zeland, Mjanmar… Kada je reč o zemljama iz regiona, Bosna i Hercegovina se plasirala na 42. poziciju, Kosovo na 44, Bugarska je 54-ta, Mađarska je na 62. mestu, Slovenija je 69-ta, a Hrvatska na 82. mestu.

Globalna agencija za istraživanja Galup svake godine vrši istraživanje za ovaj Indeks i meri tri vrste ponašanja: donacije u novcu, gde je Srbija na visokom 11. mestu, pomoć nepoznatim osobama (39. pozicija za našu zemlju), i volontiranje za dobrotvorne ciljeve, u čemu je Srbija najslabija i nalazi se na 116. mestu.

U dokumentu u kojem je predstavljeno ovo istraživanje citiran je direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić koji je rekao: „Građani i kompanije u Srbiji su dokazali da poseduju visok stepen odgovornosti i osećaja za javni interes. Rangiranje Srbije na ovogodišnjem Svetskom indeksu davanja pokazuje taj osećaj solidarnosti i humanosti koji građani Srbije imaju posebno u kriznim vremenima.“

Matić je dodatno objasnio da je istraživanje Catalyst Balkans pokazalo da su građani Srbije u 2021. donirali znatno više od poslovnog sektora: “Postoji nekoliko razloga za to. Prvi je što građani doniraju kroz neprofitne organizacije češće nego ranije, ali prvenstveno za humanitarne svrhe, kao što je lečenje dece. Ovo verovatno odražava i rastuće poverenje građana u neprofitne organizacije. Srbija je, takođe, zabeležila rast BDP-a i prosečnih plata u 2021. godini, što sugeriše da bi građani mogli biti u boljem položaju nego prethodnih godina da doniraju. Bolje rangiranje Srbije na Svetskom indeksu davanja je i rezultat višegodišnjeg sistemskog zagovaranja i razvoja kulture davanja koje je vodila Koalicija za dobročinstvo kroz promotivne kampanje, obrazovne programe i izmenu regulative. Na kraju, pandemija Kovida-19 je mobilisala široku podršku javnosti, nikada viđenu do sada, koja je kulturu davanja dovela na novi nivo. Solidarnost je tu da ostane”.

Prema istraživanju Catalyst Balkans, u 2021. godini donirano je najmanje 42,5 miliona eura u 4.055 filantropskih aktivnosti, dok je svaki građanin Srbije u proseku donirao 6,2 evra. Najviše se donira zdravstvu, pa marginalizovanim grupama, obrazovanju i za smanjenje siromaštva.

Čak 60 odsto od ukupne sume donirali su građani Srbije, dok je poslovni sektor donirao 33 odsto. Kada se pogleda struktura primalaca donacija, na prvom mestu su neprofitne organizacije koje se bave humanitarnim, socijalnim i društvenim pitanjima (41,6%), pojedinci/porodice (32,7%), javne institucije (20,1%), i lokalne i nacionalne vlasti (3,9%). Struktura krajnjih korisnika donacija ubedljivo na prvom mesto stavlja osobe sa zdravstvenim problemima – čak 65 odsto dobrotvornih akcija otišlo je na lečenje zdravstveno ugroženih građana. Za njima slede korisnici usluga lokalne zajednice, socijalno ugrožene osobe, majke i bebe, migranti, osobe sa invaliditetom…

Svetski indeks davanja koji svake godine pravi Fondacija za podršku dobrotvornim organizacijama (Charities Aid Foundation), predstavljen je u Njujorku na 77. zasedanju Generalne skupštine UN.

Sa ciljem promocije filantropije, Srpski filantropski forum i Koalicija za dobročinstvo i ove godine na dan rođenja Mihajla Pupina, 9. oktobra, obeležavaju Nacionalni dan davanja. Ovim putem, pozivamo kompanije da se pridruže humanitarnoj akciji Spasimo hranu, spasimo humanost i da doniraju hranu ili sredstva za kupovinu obroka za najugroženije građane.

Kontakt za informacije:
– office@filantropskiforum.com
– 064/19-93-114

Dobra dela stvaraju heroje

Trag fondacija se ovog meseca priključila inicijativi Dobra dela stvaraju heroje, koju je pokrenula kompanija Daibau.rs – podstičući partnerstva između kompanija, investitora i organizacija civilnog društva, teže da stvore novi prostor za podršku, onima kojima je podrška najpotrebnija.

Projekat je pokrenut sa idejom da se heroji se ne rađaju, već to postaju zahvaljujući delima koja čine. Da bi to postali, zapravo, dovoljna su mala, ali dobra dela – jer veličinu dela ne meri onaj koji pomoć pruža, već onaj kome je pomoć potrebna. Upravo zato, Trag fondacija se pridružila projektu, sa nadom da će kompanije i investitori prepoznati važnost rada organizacija uključenih u inicijativu i podržati dobra dela.

Rezultati drugog konkursa programa “Fondacija našeg kraja” u Srbiji

Drugi po redu konkurs za program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!” u Srbiji završen je izborom tri inicijativne grupe iz tri zajednice (Smederevo, Zrenjanin i Rasinski okrug) koje će učestvovati na programu od septembra 2022. godine.

Selekciji grupa prethodio je konkurs koji je raspisan u maju 2022. godine i koji je, pored promocije na nacionalnim i lokalnim medijima, obuhvatao i online događaj kao i konsultacije sa zainteresovanim građanima. U okviru konkursa stiglo je 27 prijava iz 24 lokalne zajednice širom Republike Srbije.

Po završetku konkursa i pregleda svih pristiglih prijava, tim Trag fondacije je obavio razgovore sa pet grupa, od kojih su tri izabrane za dalje učešće u programu. Neformalne grupe od najmanje tri osobe iz Smedereva, Zrenjanina i sa područja Rasinskog okruga (Brus i Kruševac) će u narednom periodu od 12 do 18 meseci, imati priliku da osnuju lokalne fondacije u svojim zajednicama, uz značajnu podršku Trag fondacije.

Osnovni zadatak inicijativnih grupa jeste da podrže male projekte na lokalu. To će ostvariti kroz prikupljanje donacija od kompanija i pojedinaca u visini od 15.000 evra, koje će Trag fondacija duplirati, a inicijativne grupe će zatim dodeliti inicijativama udruženih građana putem otvorenih konkursa.

Program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!” Trag fondacije je pokrenut krajem 2019. godine, uz podršku fondacije Čarls Stjuart Mot. Ideja programa je podrška osnivanju i radu lokalnih fondacija u šest zemalja Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Dve godine nakon završetka prvog konkursa, Srbija je tokom jula i avgusta 2022. godine i formalno dobila tri lokalne fondacije, u Pančevu, Staroj Pazovi i Nišu. Pored Srbije, isti program je pokrenut krajem 2020. godine u Bosni i Hercegovini, gde Trag fondacija trenutno sarađuje sa pet grupa koje su angažovane na osnivanju fondacija u svojim zajednicama.

Više o programu možete saznati na sajtu: lokalnefondacije.rs

Lokalna fondacija (engl. community foundation) deluje na određenom geografskom području koji podrazumeva grad, jedan njegov deo, opštinu, nekoliko opština, okrug ili region. Ona deluje kao nezavisno pravno lice i usmerena je na razvoj zajednice u kojoj deluje, kroz pružanje finansijske i drugih vidova podrške inicijativama građana i građanki za rešavanje raznih važnih pitanja koja ih okružuju. Ova fondacija je strateški usmerena na razvoj lokalne filantropije odnosno, na to da dobar deo sredstava za svoje funkcionisanje i podršku koju pruža inicijativama, obezbeđuje od pojedinaca i preduzeća u toj istoj zajednici. Pored ovih strateških usmerenja, karakteristika im je takođe ta da povezuju ljude iz različitih sfera života i inspirišu ih na solidarnost i saradnju kao i na zajedničku akciju kojom će postići dugoročne promene.

Sve osim garancije bezbednosti “EuroPride 2022” je poraz države

Platforma “Tri slobode” poziva nadležne institucije da jasno i nedvosmisleno garantuju bezbedno održavanje “EuroPride 2022”, zakazano za septembar 2022. godine. Javne poruke predsednika Republike i mandatarke za sastav nove vlade o nemogućnosti održavanja ovog skupa iz bezbednosnih razloga ne predstavljaju “odluku države”, već nezakoniti pritisak na nadležnu instituciju (MUP) da zakazano okupljanje zabrani, što stvara porazan utisak da država nije u stanju da obezbedi čak ni fizičku sigurnost svojih građana.

Nezavisno od toga da li se kao merodavna uzme najava predsednika Republike da će ova manifestacija biti “odložena ili otkazana”, ili izjava mandatarke za sastav nove Vlade da je u pitanju samo “molba organizatorima”, manipulacija ovim pitanjem stavljanjem u kontekst ugrožavanja državne bezbednosti i energetske krize podriva osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, uključujući i pravo građana i građanki na slobodu mirnog okupljanja.

Podsećamo da se ljudska prava i slobode mogu ograničavati samo iz razloga propisanih Ustavom u zakonom propisanoj proceduri, za šta u ovom slučaju ni predsednik Republike, kao ni mandatarka, nemaju nikakva ovlašćenja. Svaka izjava državnih zvaničnika kojom se obeshrabruje organizacija javnih okupljanja predstavlja neopravdano zadiranje u ovu slobodu.

Bez obzira da li će nadležni državni organ doneti rešenje o zabrani „EuroPride 2022“, šteta je već naneta stvaranjem predstave među građanima da njihova ljudska prava ne zavise od jasno propisanih i predvidivih procedura i zakona, već od nepredvidive i promenljive volje nenadležnih državnih funkcionera. Platforma Tri slobode poziva na solidarnost sa svim građanima i građankama iz LGBT+ zajednice u borbi za ravnopravno uživanje osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Potpisnice:

Građanske inicijative

Helsinški odbor za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beogradski centar za ljudska prava

Trag fondacija

Inicijativa mladih za ljudska prava

Novi optimizam

A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Fondacija Slavko Ćuruvija

Centar za praktičnu politiku

CRTA

Catalyst Balkans

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Transparentnost Srbija

Autonomni ženski centar

Partneri za demokratske promene Srbija

Foto: Mick de Paola / Unsplash

Rezultati konkursa za program podrške javnom zagovaranju POKRET POLET

Uz finansijsku podršku Evropske unije, Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije (KoRSE) sprovodi trogodišnji program javnog zagovaranja u zajednici #PokretPolet.

Program je pokrenut sa namerom da unapredi i podrži reformu javnih politika u procesu priključivanja Evropskoj uniji, pružajući finansijsku i ekspertsku podršku organizacijama civilnog društva da argumentovano zagovaraju za promene koje doprinose socio-ekonomskom razvoju. Podržani projekti su usmereni na teme poput unapređenja kvaliteta i dostupnosti usluga socijalne zaštite, poboljšanja položaja osetljivih grupa i njihovog zapošljavanja, unapređenja radnih prava, kao i osnaživanja socijalnog preduzetništva i podsticanja inovacija socijalnih usluga.

Organizacije koje će učestvovati u programu #PokretPolet su:

Asocijacija DUGA, Šabac
Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA, Pančevo
Centar za edukaciju OSMEH, Vlasotince
Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Čačak
Centar za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć NEOSTART, Beograd, Niš, Novi Sad, Kruševac, Zaječar
Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Beograd
Nauči me, Niš
PIN (Mreža psihosocijalnih inovacija), Beograd
Re Generacija, Beograd
Somborski edukativni centar, Sombor
Udruženje Forum civilne akcije FORCA, Požega
Udruženje građana za podršku evropskim integracijama Evrokontakt, Kruševac
Udruženje Mame su zakon, Beograd
Udruženje Prostor, Beograd
Udruženje Žene na prekretnici, Beograd

U okviru ekspertske podrške, program #PokretPolet na inovativan način uključuje i mlade – istraživače starosti do 30 godina (studente, diplomce ili postdiplomce fakulteta društvenih nauka) koji žele da steknu praksu u istraživanju i kreiranju predloga praktičnih politika i time doprinesu razvoju svojih zajednica. U saradnji sa njima, organizacije će projekte realizovati u mestima u kojima se nalazi njihovo sedište (grad, opština), odnosno u lokalnim zajednicama, za mreže organizacija čije će članice raditi na implementaciji projekta.

Odabrani mladi istraživači za učešće u programu Pokret Polet

Program stažiranja za mlade istraživače deo je šireg programa Pokret Polet, koji Trag fondacija realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije (KoRSE).

Cilj programa stažiranja jeste uključivanje mladih u rad organizacija civilnog društva, kao i podsticanje da se bave analizama javnih politika i da zagovaraju za izmene socio-ekonomskih politika koje će uticati na poboljšanje položaja osetljivih grupa u društvu. Mladi istraživači, starosti do 30 godina (studenti, diplomaci ili postdiplomci fakulteta društvenih nauka) imaće priliku da analiziraju javne politike koje su u fokusu podržanih organizacija civilnog društva. Multidisciplinarni timovi će, osim istraživanja javnih politika i kreiranja predloga za unapređenje, imati priliku da se povežu sa OCD iz različitih delova Srbije, učestvuju u njihovim javnozagovaračkim aktivnostima, ali i zajedno sa njima prođu obuke koje će im pomoći da teoretska znanja primene u praksi.

Ovo su mladi koji će biti deo #PokretPolet programa stažiranja:

Alma Mustajbašić, Fakultet političkih nauka, master studije roda
Anđela Stanisavljević, Fakultet organizacionih nauka, master studije menadžmenta
Boris Kaličanin, Fakultet političkih nauka, međunarodne studije
Časlav Jovičić, Ekonomski fakultet, ekonomska analiza i politika
Dimitrije Obradović, Fakultet političkih nauka, politikologija
Ilija Ostojić, Filozofski fakultet, sociologija
Jelena Jašović, Filozofski fakultet, psihologija
Jovan Berić, Fakultet političkih nauka, doktorske studije socijalne politike i socijalnog rada
Lana Ranđelović, Filozofski fakultet, psihologija
Milica Grujić, Fakultet političkih nauka, međunarodne studije
Nikola Ilić, Fakultet političkih nauka, politikologija
Nikola Ninković, Filozofski fakultet, sociologija
Nikola Perišić, Fakultet političkih nauka, doktorske studije kulture i medija
Sara Dojčinović, Filozofski fakultet, psihologija
Stefan Marić, Ekonomski fakultet, ekonomska analiza i politika

Tokom 9 meseci, oni će proći kroz obuke, kako bi što bolje usvojili metodologiju i analiziranje javnih politika, plaćenu praksu i učestvovaće u zagovaračkim aktivnostima organizacija civilnog sektora. Glavni rezultat njihovog stažiranja biće analize javnih politika u čijoj će izradi mladi istraživači ovom prilikom učestvovati.

Osnaživanje odozdo: Studija posvećena razvoju lokalnih fondacija u Srbiji

Piše: Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva, Trag fondacija

Trag fondacija već dugi niz godina aktivno podržava razvoj lokalnih fondacija u Srbiji – i to od osnivanja prve takve u našoj zemlji, 2011. godine. Upravo sa ciljem izgradnje pokreta lokalnih fondacija na Zapadnom Balkanu, Trag je pre tri godine, uz podršku Fondacije Čarls Stjuart Mot, pokrenuo program Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita. Inspiracija za ovaj program potekla je iz našeg dugogodišnjeg iskustva rada u lokalnim zajednicama širom regiona; uz primetan porast građanskog angažovanja, tragovi aktivizma vidljivi su na svakom koraku – kako u urbanim gradskim naseljima, tako i u udaljenim seoskim područjima. Upravo ovakva vrsta aktivističkog delovanja doprinela je ponovnoj izgradnji poverenja unutar duboko polarizovanih zajednica, ali i ublažavanju osećaja bespomoćnosti kada je reč o pitanjima koja se tiču svih građana i građanki.

Uzevši u obzir da je Trag fondacija zabeležila izuzetan porast broja prijava za programe donacija, bilo je neophodno obezbediti i dodatna sredstva za podršku građanskom delovanju na lokalnom nivou. Kroz istraživanje praksi u susednim zemljama, došli smo do zaključka da su se lokalne fondacije pokazale kao najefikasniji model – mobilišući resurse od pojedinaca i preduzeća na lokalnom nivou i koristeći prikupljena sredstva za podršku različitim inicijativama u svojoj zajednici, svakodnevno doprinose i razvoju lokalne filantropije.

Na taj način, stvorile su prostor za saradnju i osnažile građane da razviju osećaj pripadnosti svojim zajednicama i odgovornosti za njihovu dobrobit. Ovo nas je motivisalo da pomenuti model prilagodimo našem kontekstu i inspirisalo nas da ga potom proširimo i na region. Trenutno radimo sa tri lokalne fondacije u Srbiji, koje su u procesu formalnog osnivanja, kao i sa pet inicijativnih grupa u Bosni i Hercegovini. Takođe, do kraja jula 2022. godine biće završena i selekcija novih inicijativnih grupa za rad u našoj zemlji.

Sa željom da unapredimo dosadašnje prakse, inicirali smo izradu studije o lokalnim fondacijama u Srbiji, pod nazivom „Osnaživanje odozdo – uloga, izazovi i perspektive za razvoj“. Tom prilikom, otpočeta je saradnja Trag fondacije sa Laboratorijom za studije filantropije, solidarnosti i nege (SolidCare Lab), koja deluje u okviru Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Zamisao koja stoji iza ovog partnerstva jeste stvaranje čvršće veze između akademske zajednice i civilnog društva, što bi rezultiralo daljom izgradnjom relevantnog korpusa znanja i njegovim deljenjem u Srbiji, ali i regionu Zapadnog Balkana i šire.

Izrada studije otpočeta je u drugoj polovini 2019. godine, a obuhvatila je, kako postojeće lokalne fondacije koje su aktivne u Srbiji, tako i one koje su u nastanku. Studija se bavila istraživanjem na temu razumevanja koncepta lokalnih fondacija, njihove uloge u osnaživanju građana da aktivno učestvuju u oblikovanju svog neposrednog okruženja, ali i problemima sa kojima se suočavaju zajednice u kojima pomenute fondacije deluju. Takođe, studijom su predstavljeni i izazovi sa kojima se lokalne fondacije susreću u svom radu, kao i izgledi za dalji razvoj ovakvog oblika društvenog angažovanja.

Između ostalog, studija je pokazala da je pandemija korona virusa nametnula značajne izazove već ugroženim zajednicama širom Srbije. Lokalne fondacije u nastajanju bile su primorane da rade na svom razvoju u vrlo specifičnim okolnostima, istovremeno učeći kako da se pozicioniraju kao novi resurs u zajednici i izbore sa nedostatkom poverenja i apatijom, koji su i od ranije predstavljali značajne prepreke udruživanju i zajedničkom delovanju. Uprkos nepovoljnoj situaciji, predstavnici lokalnih fondacija nastavili su da ohrabruju i osnažuju ljude da koriste sopstvene resurse, grade odgovornost prema svojim zajednicama i podržavaju civilni sektor u težnji da ojača i preuzme odgovornost za rešavanje problema sa kojima se zajednice svakodnevno susreću. Dodatna inspiracija i motivacija da se svako od nas angažuje na sličan način leži u tome da se većina predstavnika lokalnih fondacija bavi navedenim aktivnostima na volonterskoj osnovi, u svoje slobodno vreme.

Studiju „LOKALNE FONDACIJE U SRBIJI: Osnaživanje odozdo – uloga, izazovi i perspektive za razvoj“ u elektronskom formatu možete preuzeti OVDE.

Ova studija predstavlja samo prvi korak na putu Tragove saradnje sa akademskom zajednicom. Trag fondacija je početkom 2022. godine udružila snage i sa Centrom za proučavanje društvenog razvoja iz Novog Sada, radi realizacije istraživanja na temu „Uticaj lokalnih fondacija na društvene promene u lokalnim zajednicama“. Istraživanje predstavlja kvalitativnu studiju o socio-ekonomsko-političkim promenama u lokalnoj zajednici, koje su rezultat građanskih inicijativa finasiranih sredstvima koja su prikupile tri lokalne fondacije u nastajanju – iz Niša, Pančeva i Stare Pazove. Pomenute fondacije podržane su u okviru prvog ciklusa programa Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita! u Srbiji. Trenutno, istraživači su u procesu prikupljanja relevantnih podataka i informacija sa terena, a rezultati njihove analize biće objavljeni u drugoj polovini 2022. godine.

Za dodatne informacije, možete kontaktirati direktorku za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, Mariju Mitrović, putem i-mejl adrese marijam@tragfondacija.org.

Više informacija o programu u Srbiji i Bosni i Hercegovini pronađite na www.lokalnefondacije.rs i www.lokalnefondacije.ba.

Izvor: WINGS