Naslovna Archives - Страница 11 од 21

Otvoren konkurs za program AKTIVNE ZAJEDNICE 2022

Program Aktivne zajednice ima za cilj da, putem obuke i dodele donacija, podrži udružene građane i građanke koji doprinose unapređenju i razvoju zajednica i u svoje aktivnosti uključuju što više njenih članova sa ciljem rešavanja zajedničkih problema, pri čemu na najbolji način upotrebljavaju lokalne resurse i potencijale i promovišu saradnju sa različitim akterima. Program prati potrebe udruženih građana i građanki, i novčano i na druge načine ih podržava da realizuju svoje ideje koje doprinose razvoju i boljitku njihovih zajednica. Projekti koje podržavamo nisu tematski ograničeni i plod su ideja, energije, rada i posvećenosti ljudi koji učestvuju u njima.

Ko može da se prijavi?
Podržavamo udruženja građana i neformalne grupe koje:

pokreću i aktivno uključuju građane i građanke u svoje aktivnosti,
zastupaju opšte interese svoje zajednice,
ne postoje duže od 10 godina,
imaju godišnji prihod koji ne prelazi 1.200.000,00 dinara (za udruženja),
pokreću i aktivno uključuju građane i građanke u svoje aktivnosti,
nemaju pristup značajnim fondovima drugih donatora ili nisu direktno povezane sa međunarodnim agencijama i fondovima i
nalaze se na teritoriji Srbije.

Šta podržavamo?
Verujemo da udruženi građani i građanke najbolje prepoznaju potrebe svojih zajednica, te program Aktivne zajednice otvara prostor za raznovrsne projekte koji doprinose razvoju zajednica. Za nas, zajednicu čine građani i građanke okupljeni oko zajedničkih vrednosti, potreba, interesa, problema, koji razvijajući osećaj pripadnosti zajednici preduzimaju zajedničke akcije.

Kako konkurisati za program Aktivne zajednice?
Predstavite nam vašu ideju isključivo popunjavanjem onlajn Formulara za koncept ideje. Pre toga, pozivamo vas da detaljno pročitate uslove konkursa.
Onlajn prijavni formular sadrži sve instrukcije za popunjavanje. Takođe, Word verziju formulara koju možete koristiti kao pripremu, kao i dodatno uputstvo za popunjavanje formulara, možete pronaći na navedenim linkovima.

Prijavu možete poslati najkasnije do nedelje, 15. januara 2023. godine, do 23:59 časova.

Pozivamo vas da se pre prijave konsultujete sa timom za donacije Trag fondacije u vezi sa idejom koju želite da prijavite. Za sva pitanja, možete nas kontaktirati putem mejla prijave@tragfondacija.org, kao i zakazati onlajn sastanak najkasnije do utorka, 10. januara.
Ovde možete pronaći najčešće postavljana pitanja.

Program Aktivne zajednice sprovodi se uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Odabrane su najbolje ideje na Akademiji solidarne ekonomije

Treći, finalni modul Akademije solidarne ekonomije, u okviru programa prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom, SEME inkluzije, održan je u Nišu. Tom prilikom, učesnici iz 11 organizacija predstavili su svoje ideje za pokretanje ili razvijanje već razrađenih socijalnih preduzeća. Prva dva modula Akademije bili su posvećeni sticanju znanja o različitim elementima poslovanja, razvijanja biznis ideja i upravljanja njima. Fokus Akademije, ali i celog projekta jeste ohrabrenje da se uspostavi solidarno poreduzetnišptvo, koje u svoje procese uključuje osetljive grupe i doprinose unapređenju njihovog položaja u društvu.

Ideje za solidarna preduzeća i proizvoda predstavljeni su u dve kategorije: pokretači, oni koji imaju ideju i praktičari, oni koji su svoje ideje već počeli da sprovode delo, ali im je potrebna dodatna podrška, kako bi svoje usluge ili proizvod(e) koji se zasnivaju na principima solidarne ekonomije dodatno razvili. Od 11 ideja, žiri je odabrao 6 koje će biti podržane kroz rad sa mentorima i nabavku neophodne robe i usluga.

U kategoriji pokretača, kao najbolje ideje izglasani su:

Razmazi.se, Skoplje, Severna Makedonija
SIEC Macedonia , Skoplje, Severna Makedonija
Frosina Lazarevska, Kumanovo, Severna Makedonija

A u kategoriji praktičara:

Socijalno preduzeće Radanska ruža, Lebane, Srbija
Countryside Retreat, Rankovce, Severna Makedonija
Kristian Shopov – Srećotvorci, Skoplje, Severna Makedonija

U narednoj godini, nagrađenim timovima predstoji rad sa mentorima koji će im pružiti podršku u onim domenima u kojima im je to najpotrebnije.

Projekat SEME inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju, deo je programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, finansiranog od strane Evropske unije, kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije. Sprovodi ga Trag fondacija u saradnji sa Usdruženjem Arno iz Skoplja i udruženjem Optimist iz Bosilegrada.

Lokalne fondacije – prilika da aktivno unosimo promene u svoje zajednice

Pretposlednji dan novembra bio je prilika da se, posle duže pauze, u Beogradu okupimo sa kolegama i saradnicima iz civilnog, javnog i poslovnog sektora i razgovaramo o filantropiji u Srbiji: o novostima, pomacima, ali i predstojećim borbama za društvo koje daje i čini dobro. Ovogodišnja Nacionalna konferencija o filantropiji bila je posvećena lokalnim fondacijama, kao obliku udruživanja koji lokalnim zajednicama omogućava da, korišćenjem resursa koji se prikupljaju na lokalu, ostvare ideje i reše probleme sa kojima se suočavaju, bilo da je to uređenje komšiluka ili uključivanje osetljivih grupa u različite aktivnosti. Konferencija je organizovana uz podršku Fondacije Čarls Stjuart Mot.

Davanje zajednici važno je za širi napredak društva

„Davanje jeste jedan od okvira i glavnih vrednosti Evropske unije, a uključivanje građana u donošenje odluka i promena u zajednicama, važni su za širi napredak društva”, rekao je Nikola Bertolini, šef Odseka za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji. „Činjenica da širom Evrope deluje 850 lokalnih fondacija u 22 zemlje, potvrđuje da filantropija kroz lokalno delovanje može da generiše pristupe i rešenja u veoma širokom spektru tema. Lokalne fondacije su odigrale važnu ulogu i u kriznim periodima, poput pandemije kovida 19, kada su se pozicionirale kao pouzdane i efikasne organizacije koje su prepoznale trenutak i imale kapacitet da iskoriste filantropske resurse za lokalne i urgentne potrebe. One su svakako važan faktor u izgradnji efikasne evropske filantropske infrastrukture“, rekao je Bertolini.

O važnosti lokalnih fondacija i filantropiji, govorila je u svom uvodnom obraćanju i Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj pri Američkoj agenciji za međunarodni razvoj – USAID u Srbiji: „Davanje je kao vrednost duboko ucrtana u kulturu Srbije, a pomak koji je Srbija ostvarila tokom poslednjih pet godina i velika želja da se lokalne fondacije osnuju u različitim delovima zemlje, pokazuju spremnost građana da učestvuju u filantropiji i vode računa o svojim komšijama i sugrađanima.”

Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije, je podsetila na pomak koji je Srbija ostvarila na polju filantropije, i na činjenicu da je to rezultat udruženog delovanja građana, kao što su to i lokalne fondacije: „Uz podršku Trag fondacije, ove godine su osnovane tri lokalne fondacije – u Nišu, Pančevu i Staroj Pazovi, koje su zajedno prikupile više od 45 hiljada evra donacija. Trag fondacija je pomenuti iznos duplirala, a obezbeđena sredstva se koriste za podršku lokalnim inicijativama – do sada je podržano 67 ideja udruženja građana i neformalnih grupa za različite oblasti delovanja: kulturu, obrazovanje, sport, uređenje javnih prostora, pomoć marginalizovanim grupama, zaštitu životne sredine… Ovakve inicijative vraćaju poverenje građana da je moguće uticati na promene u svom okruženju i obezbediti njegov napredak, ali i da u tome i sami igraju važnu ulogu”.

Lokalne fondacije u Srbiji su pokrenute u okviru programa “Fondacija našeg kraja – zajednica se pita!”: “Naša želja je bila da putem pomoći neformalnim grupama koje žele da osnuju lokalne fondacije dođemo do toga da one spoje ljude koji imaju sredstva sa onima koji imaju ideje i da prikupljanjem sredstava od pojedinaca i kompanija u svojim zajednicama ta sredstva i resurse preusmere na inicijative građana. Ovim se inspirišu građani da pokrenu svoje komšije, rodbinu, prijatelje da nešto promene u svojim zajednicama i služe kao mesto susreta za njih i kao mesto gde se gradi neko poverenje, neka vera u to da građani imaju moć da utiču na ono što se dešava u njihovom okruženju”, rekla je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.

Od ideje do opipljivog napretka u zajednici uz lokalne fondacije

Učesnici su imali priliku da saznaju više o tome kako je izgledao prices osnivanja lokalnih fondacija u Rumuniji, koja sada ima i Federaciju rumunskih lokalnih fondacija. Njihov model inspirisao Trag fondaciju na osnivanje lokalnih fondacija. Štefan Čibian, predsedavajući ove Federacije, koji je i na čelu Lokalne fondacije Fagaraš, istakao je: „Lokalne fondacije su važne, jer predstavljaju priliku da ljudi doprinesu društvu, ali i jer mogu da pomognu u prevazilaženju nepoverenja između građana i javnih institucija. To je dugo bio slučaj u Rumuniji. Lokalne fondacije nam pomažu da zajednicu ojačamo, da stvorimo mehanizme koji počivaju na brizi – brizi o zajednici, učenju i saradnji sa ljudima sa kojima inače ne bismo ostvarili kontakte i saradnju.”

Važnost lokalnih fondacija za razvoj zajednica u kojima deluju predstavljena je iz ugla samih fondacija, ali i iz ugla inicijativa podržanih kroz konkurse koje su fondacije sprovele, kao i kroz rezultate istraživanja povezanosti lokalnih fondacija i građanskog aktivizma.

Svoje iskustvo pokretanja lokalnih fondacija podelili su i predstavnici samih fondacija iz Niša, Pančeva, Stare Pazove i Zenice.

Oni su predstavili proces osnivanja fondacije, osmišljanja i raspisivanja prvih konkursa za projekte koje bi podržali, ali su govorili i o selekciji projekata. Sa jedne strane, važno je da fondacije ostave prostora da ljudi sami iskažu koje su im teme važne i koje probleme žele da reše, oko kojih pitanja žele da se udruže. Sa druge strane, predstavljaju sjajnu priliku da čak i oni, koji misle da su njihove inicijative premale i nedovoljno formalizovane da bi bile prepoznate ili dobile podršku, ipak uspeju da dobiju sredstva i naprave prve korake ka održivosti.

Saradnja između civilnog i poslovnog sektora predstavljena je tematskim celinama o davanju za zajednicu. Na primerima kompanija BlackRock i Arup, kao i Naučno-tehnološkog parka Niš, pokazano je nekoliko modela davanja zajednici, čak i kada CSR program u kompaniji ne postoji, ali postoji želja da se organizacije i inicijative podrže i osnaže, bilo direktnim donacijama, bilo volonterskim radom u okviru različitih akcija.

Posebna pažnja je bila posvećena i ulaganju u ženske organizacije i pokretanje društveno važnih kampanja koje se bave temama rodne jednakosti i borbe protiv nasilja prema ženama. Bambi i IKEA su podelile sa publikom na koje načine se oni ovim temama bave interno, kako svoje domete koriste da dopru do žena kojima je podrška potrebna, kao i kako skretanjem pažnje na to da jednakost treba da krene iz kuće utiču na informisanje šire javnosti. Ženski centar Užice je, kao ženska organizacija koja ima razvijen niz usluga za žene u situaciji nasilja, ali i sopstveno socijalno preduzeće Retex koje zapošljava ranjive kategorije žena, predstavila svoje pozitivno iskustvo saradnje sa biznis sektorom.

Tema neuspelih i manje uspešnih pokušaja u kampanjama za prikupljanje sredstava predstavljena je kroz razgovor sa Centrom E8, odnosno Reflektor teatrom i Centrom za pozitivan razvoj dece i omladine – CEPORA.

Ukoliko oklevamo da se oprobamo u prikupljanju sredstava u zajednici, trebalo bi da imamo u vidu da je jedina greška koju možemo da učinimo da se uopšte ne oprobamo u fandrejzingu. Važno je da počnemo, a sve i da kampanja ne donese inicijalno željene rezultate, ostavlja nam prostor za učenje i usavršavanje.

Konferencija je zaokružena obraćanjem Verana Matića, izvršnog direktora Srpskog filantropskog foruma, koji se osvrnuo na poboljšanje pozicije Srbije na polju davanja za opšte dobro: „Građani su pokazali da poseduju visok stepen odgovornosti i osećaja za javni interes. Rangiranje Srbije na ovogodišnjem Svetskom indeksu davanja i skok sa 48. na 27. mesto, od ukupno 119 zemalja, pokazuje da naši sugrađani i sugrađanke poseduju snažan osećaj solidarnosti i humanosti, što predstavlja dobru osnovu za dalji razvoj filantropije u Srbiji“.

Na kraju, zaključeno je da ljudi u Srbiji prepoznaju važnost davanja, i da je za njih same značajno da učestvuju u donošenju odluka i promena koje ih se direktno tiču. Uloga lokalnih fondacija je da osiguraju bezbedan prostor da se to desi, uz sredstva koja ne moraju biti velika, ali će biti usmerena na teme prepoznate kao važne od strane građana. Uz tri osnovane fondacije u Srbiji koje su sprovele već osam konkursa i podržavaju komšijske projekte u Pančevu, Nišu i Staroj Pazovu, na razvijajnju ove inicijative radi se posvećeno i u Bosni i Hercegovini, gde su ustanovljene grupe za osnivanje lokalne fondacije u Bijeljini, Sarajevu i Zenici, koje su nedavno održale svoje prve konkurse za podršku malim inicijativama, dok su zajednice još tri grada/okruga u Srbiji odnedavno u procesu osnivanja svojih fondacija.

Foto: Nemanja Knežević

Dobročinstvo osnažuje društvo, zajednicu, organizacije i pojedince

Srpski filantropski forum obeležava Međunarodnu nedelju filantropije

Međunarodna Fondacija za podršku dobrotvornim organizacijama (Charities Aid Foundation – CAF) u periodu od 12. do 19. decembra 2022. godine, obeležava Nedelju filantropije. Tokom ove posebne nedelje, slave se i afirmišu dobročinstvo, međunarodna solidarnosti i prekogranična davanja.

Ove godine Srbija se našla u centru pažnje Nedelje filantropije, zbog pozitivnog iskoraka na Svetskom indeksu davanja. Za samo dve godine, prema podacima CAF-a, Srbija je ostvarila najveći skok na međunarodnom indeksu davanja za skoro čitavih 100 mesta – sa 125. mesta 2018. na 27. mesto 2021. godine.

Prema analizama Catalyst Balkans, organizacije koja prikuplja i analizira podatke koji se tiču filantropije, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 51 milion evra tokom 2020. godine, skoro tri puta više nego u 2019. Podaci sugerišu da je pandemija pokrenula filantropiju u Srbiji na duži rok, sa evidentiranim donacijama u 2021. godini u iznosu višem od 42,5 miliona evra.

Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, organizacije koja okuplja filantropsku zajednicu u Srbiji, objasnio je ovaj skok težnjom ljudi da pomažu jedni drugima u kriznim situacijama. Pandemija Covid-19, vidno je ojačala solidarnost i saosećanje. Ogromno učešće građana u donacijama putem SMS poruka za lečenje dece, samo je potvrdilo ovaj trend. Istovremeno, formirana je Koalicija za dobročinstvo, neformalna mreža fondacija i filantropskih infrastrukturnih organizacija koje su proteklih nekoliko godina intenzivno radile na unapređenju kulture davanja u Srbiji.

Zbog svega toga, u CAF-ovoj globalnoj mreži partnera, primer Srbije i Srpskog filantropskog foruma istaknut i promovisan, kako bi se pozvali donatori iz svih delova sveta da pomažu dobrotvorne organizacije u našoj zemlji.

Srpski filantropski forum ponosan je na svoje članice korporacije, fondacije, organizacije civilnog društva, mala i srednja preduzeća – najaktivnije delove dobročiniteljske zajednice u Srbiji. Posebno smo ponosni na uspešne projekte koje je inicirao i realizovao Srpski filantropski forum.

Nacionalni prevodilački centar za znakovni jezik otvoren je u septembru 2021. godine, povodom obeležavanja Međunarodnog dana znakovnih jezika i Međunarodne nedelje gluvih. Zahvaljujući donatorima, u prvom redu JTI, nabavljena je oprema, a kompanija je uložila sredstva i za stalno angažovanje 15 tumača. Vrednost donacije je ukupno 18 miliona dinara.

Od nedavno je dostupna i digitalna aplikacija SOS za gluve koja će olakšati svakodnevicu više od 180.000 gluvih i nagluvih, te osoba koje imaju problema sa sluhom u Srbiji. Uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu ili na računarima, putem besplatnih poziva, gluvi i nagluvi sada mogu posredstvom onlajn tumača da komuniciraju, što olakšava samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

U poslednje dve godine, Nacionalni dan davanja posvetili smo donacijama hrane i ukazivanju na važnost ukidanja PDV-a na donacije hrane, kako bi se one povećale i time, bar delimično, zadovoljile potrebe blizu 450.000 gladnih u Srbiji. U akciji Spasimo hranu, spasimo humanost tokom 2021. i 2022. godine, uz pomoć kompanija, donatora i građana prikupljeno je ukupno 140 tona hrane.

U saradnji sa ambasadom Ukrajine, uz pomoć donatora i društveno odgovornih kompanija, kao pomoć ugroženima u ratom zahvaćenim područijima, nabavljena je konzervirana hrana i druge namirnice u vrednosti od 150.000 evra, isporučeno 7 tona mešovite robe, 9 paleta vode od po 0,5l, tona keksa, hrana, pelene i druga oprema za bebe, kao i velika količina sredstava za higijenu.

U narednoj godini Srpski filantropski forum želi da omasovi organizaciju, umreži sve koji se bave dobročinstvom i filantropijom, pomaganju ugroženima, siromašnima, kao i sve koji doniraju u razvoj obrazovanja i kulture i razvoj civilnog društva.

Verujemo da ujedinjeni, kroz volonterski, ekspertski i humanitarni rad, najbolje možemo da pomažemo onima kojima je pomoć neohodna, ali i da negujemo i razvijamo kulturu davanja i promociju filantropije kao vrednosti koja osnažuje organizacije, zajednice i društvo, kako bismo ubrzali napredak Srbije i regiona ka pravednoj i održivoj budućnosti za sve.

Pokret Polet: Održan je Napredni trening javnog zagovaranja

Trodnevni Napredni trening javnog zagovaranja održan od 7. do 9. decembra, u okviru programa javnog zagovaranja u zajednici, „Pokret Polet“. Trening je bio namenjen predstavnicima organizacija civilnog društva i mladim istraživačima podržanih u okviru ovog programa. Njegov cilj bilo je unapređenje znanja i veština aktivista kako bi bolje istražili lokalne javne politike, kreirali predloge za njihovo unapređenje i adekvatno predstavili svoje rezultate relevantnim sagovornicima i donosiocima odluka. Dizajniran je tako da doprinese boljoj implementaciji aktivnosti javnog zagovaranja organizacija civilnog društva, unapređenju poznavanja okvira i trendova socijalne ekonomije, kao i boljem razumevanju mladih istraživača konteksta u kojem lokalne organizacije civilnog društva deluju i zalažu se za promene.

Teme koje su bile obrađene jesu civilno društvo i evropske intergacije, javno zagovaranje i izrada predloga praktične politike. Nikola Burazer, programski direktor Centra za savremene politike i izvršni urednik portala European Western Balkans, vodio je panel posvećen procesu priključivanja Srbije Evropskoj uniji. Govorilo se o dosadašnjim aktivnostima ovog procesa i koracima koje bi trebalo preduzeti na putu priključenja EU, kao i o istorijskom razvoju civilnog društva u Srbiji i ulozi koju imaju u EU integracijama.

Drugog i trećeg dana, Igor Jojkić, konsultant za medije i komunikacije, razvoj politike i kampanje javnog zagovaranja, vodio je učesnike kroz ciklus javnog zagovaranja, proces određivanja ciljeva i ciljnih grupa. Uz pomoć mladih istraživača, predstavnici organizacija su revidirali svoje zagovaračke ciljeve, unapredili ih i razgovarali o praćenju, vrednovanju i merenju postignutih rezultata u javnom zagovaranju.

Poslednji deo treninga, bio je posvećen procesu izrade analiza javnih politika i njihovom povezivanju sa procesom javnog zagovaranja koji je u toku, kao i mogućim ishodima javnog zagovaranja/promena politike – institucionalna promena i demokratska promena.

Predstojeće aktivnosti u okviru programa biće posvećene osmišljavanju i prenošenju ključnih poruka ciljnim publikama, za organizacije, i izradi analiza javnih politika, za istraživače.

Program „Pokret Polet“ finansira Evropska unija, a sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku (CSP) i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije (KoRSE).

Foto: Jakov Simović, Dragan Mujan

Početak Akademije solidarne ekonomije u okviru programa regionalne saradnje

Nakon selekcije učesnika u projektu Seme inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju, u Vranju je od 18. do 20. novembra je održan prvi trening u okviru Akademije socijalne ekonomije, u partnerstvu sa udruženjenjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada.

Ovo je bio prvi od tri modula Akademije, na kome su treneri Miloš Antić, Tanja Bjelanović i Vlatko Danilov učesnicima približili teme osnova preduzetništva i solidarnog preduzetništva, sa ciljem da razviju znanja, veštine i vrednosne stavove neophodne za pokretanje i uspešno vođenje solidarnog preduzeća. Osim toga, učesnici su imali i priliku da se povežu i razmene znanja i iskustva, a posebno ističu da je „dobro to što su se osvestili za dosta stvari; šta sve treba da iamju u vidu kada pokreću biznis”.

Posle ovoga, tokom decembra meseca, planirana su naredna dva modula Akademije, na kojima će učesnici i učesnice imati priliku da uz podršku trenera i mentora detaljno razviju svoj poslovni model, jasnije definišu svoj društveni uticaj, ostvare veću vidljivost u svojim zajednicama i steknu veštine koje su im neophodne u radu.

Nakon obuke, svi učesnici imaće priliku da na javnom događaju predstave svoje poslovne planove pred žirijem sastavljenim od različitih stručnjaka koji će doneti odluku o podršci najboljima. Ukupno će biti dodeljeno podžano do 5 planova, opremom i uslugama u ukupnoj vrednosti od 15.000 evra.

Projekat Seme inkluzije deo je programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, finansiranog od strane Evropske unije, kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.

Održan trening „Razvijajmo zajednice”, u okviru programa jačanja lokalnih zajednica

Trening Razvijajmo zajednice održan je u okviru projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo” (ACT), za 6 podržanih organizacija koje imaju u fokusu zagovaranje u zajednicama. Tokom tri dana, od 19. do 21. oktobra, Nataša Konstantinović, ispred Trag fondacije, i Ilir Gaši, kao stručni konsultant, predstavili su ABCD (Asset Based Community Development) metodologiju. Uz nju će učesnici lakše prepoznati resurse kojima njihove zajednice raspolažu, a koji im mogu pomoći da utiču na unapređenje života ljudi u zajednicama.

Ovo je ujedno bila i prilika da se Trag fondacija po prvi put uživo sastane sa grantijima, organizacijama čiji su projekti podržani u okviru ovog programa, i da ih bliže upozna kroz različite akitvosti i razmenu znanja.

Trening je bio osmišljen tako da pruži odgovore na osnovne potrebe organizacija koje deluju lokalno u manjim sredinama. Pored ABCD principa, zasnovanog na promeranju fokusa sa problema na jake strane (talenti, veštine i vizije) svake zajednice koje udružene mogu doprineti svima koji u njioj žive. Dotakli su se i tema javnog zagovaranja, transformacije konflikata u lokalnim zajednicama i komunikacija.

Kroz različite aktivnosti, učesnici su se upoznali, povezali razmenom iskustava i mišljenja, a iscrtavanjem mapa svojih zajednica locirali su resurse kojima te zajednice raspolažu. Posebno važan korak u usvajanju znanja, bila je simulacija procesa facilitacije i medijacije zamilšljenog konflikta u zajednici, kao i dizajn primera promotivnih materijala koje bi u sličnim aktivnostima u realnom životu mogli koristiti.

Nakon ove aktivnosti, organizacije će imati mentorsku podršku uz koju će moći da ABCD metodologiju implementiraju, kao i da mapiraju resurse i moguća rešenja u okviru svojih zajednica, a kroz koje bi uključili i građane u svoje inicijative.

Odabrani učesnici Akademije socijalne ekonomije

Na konkurs u okviru projekta Seme inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju, koji Trag fondacija sprovodi u partnerstvu sa udruženjenjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada, za učešće na Akademiji socijalne ekonomije pristiglo je 18 prijava, među kojima tri kompanije, osam udruženja, šest pojedinaca i jedna zadruga.

U kategoriji ideje u početnoj fazi razvoja, Akademiju socijalne ekonomije će pohađati:
– Udruženje za mentalno zdravlje Asocijacija Misla, Skoplje, Severna Makedonija
– Marija Georgievska, BILKILAJF – Biljna kuća, Brodec, Severna Makedonija
– Udruženje za stvaranje srećnog sveta SREĆOTVORCI, Skoplje, Severna Makedonija
– Miloš Janjić, Pčinjski, Vranje, Srbija
– Jana Cvetkovska Lazarevska, Kumanovo, Severna Makedonija
– Udruženje građana “Centar za edukaciju Osmeh”, Vlasotince, Srbija
– Frosina Lazarevska, Staro Nagoričane, Severna Makedonija
– Biljana Kiroska, Skoplje, Severna Makedonija

U kategoriji razvijene preduzetničke ideje, za učešće na Akademiji odabrani su:
– Radanska ruža d.o.o, Lebane, Srbija
– CIP – Centar za integraciju i podršku, Skoplje, Severna Makedonija
– Kantrisajd Ritrit, selo Opila, Severna Makedonija
– Kancelarija za mlade Grdelica, Grdelica, Srbija

Akademija socijalne ekonomije sastoji se od tri modula, od kojih će prvi biti održan u Vranju, od 18-20. novembra 2022. godine. Tom prilikom, treneri iz Srbije i Severne Makedonije će upoznati učesnike sa osnovama socijalnog preduzetništva i sa njima obraditi teme kao što su finansije i administracija, menadžment, prodaja i promocija, što će im pomoći u razvoju ili unapređenju poslovnog modela.

Kako smo dobili tri nove lokalne fondacije u Srbiji

Uz podršku Trag fondacije, kroz program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!” u Srbiji su sredinom 2022. godine zvanično osnovane tri lokalne fondacije. Niš, Pančevo i Stara Pazova su tri zajednice koje mogu da se pohvale činjenicom da imaju organizaciju koja će na lokalnom nivou, koristeći razne vrste podrške, podsticati građane da zajedničkom akcijom i na sveobuhvatan način stalno unapređuju kvalitet života u svom okruženju.

Uspeh koje su ove tri fondacije postigle u zaista vanrednim okolnostima možda najbolje opisuju reči Nenada Stojanovića, jednog od osnivača i člana Upravnog odbora novoosnovane Lokalne fondacije Niš: Često mi kažu da su neke stvari nemoguće, a ja baš tad učinim da budu moguće.

Ove vanredne okolnosti prate program „Fondacija našeg kraja” od samog njegovog početka. Program je nastao sa idejom da u narednim godinama podrži osnivanje novih lokalnih fondacija i uspostavi mrežu fondacija na prostoru Zapadnog Balkana. Međutim, ambiciozni planovi su pauzirani kada je na dan zatvaranja prijava za prvi ciklus programa u Srbiji, 16. marta 2020. godine, proglašeno vanredno stanje usled epidemije korona virusa. Već sledeće jutro je promenilo sve, i svi smo se našli u novoj stvarnosti i potpuno drugačijem kontekstu od onog u kom smo živeli do tada.

Uprkos tom neočekivanom izazovu, odlučeno je da se proces nastavi, uz prilagođavanje organizacija i metodologija rada novoj realnosti. Trag je bio dodatno ohrabren time što su se lokalne fondacije u drugim zemljama i usled drugih velikih kriza i vanrednih situacija, pozicionirale kao glavni oslonac građanima u nevolji i prva adresa za distribuciju pomoći i podrške. Trag fondacija je izabrala da četiri neformalne grupe građana iz Niša, Pančeva, Stare Pazove i Šapca uđu u proces izgradnje lokalnih fondacija u tim mestima. Sve grupe su imale zadatak da, preko individualnih donacija i javnih događaja, prikupe određena novčana sredstva od pojedinaca i da u fandrejzing uključe mala, srednja i velika preduzeća u svojoj zajednici. Trag fondacija se, sa svoje strane, obavezala da će duplirati svaki prikupljen dinar, do cilja od minimum 10.000 evra, čime bi bio ispunjen jedan od neohodnih uslova za registraciju fondacije po pravilima programa. Ovako prikupljen novac, buduće lokalne fondacije su bile obavezne da iskoriste za podršku udruženim komšijama i malim inicijativama u svojim zajednicama kroz niz otvorenih konkursa.

Četiri selektovane grupe su kontinuirano primale novčanu, mentorsku i konsultativnu podršku Trag fondacije, a vremenom su organizovane i radionice o mobilizaciji zajednice, komunikacijama, prikupljanju sredstava (fandrejzingu), administrativno-finansijskom upravljanju i dodeljivanju donacija putem otvorenih konkursa. Nisu izostale ni razmene iskustava sa drugim lokalnim fondacijama van Srbije i studijska poseta Rumuniji, koja ima mrežu od 20 lokalnih fondacija.

O svom iskustvu, Marina Petrović, osnivačica i predsednica Upravnog odbora Lokalne fondacija Stare Pazove kaže: Ako ste neko ko voli svoje mesto u kom živi i ako imate volje da pokrenete ljude oko sebe da vam se pridruže i da zajednički uradite nešto dobro za svoju zajednicu, onda je jedno od rešenja rad na osnivanju lokalne fondacije. To je iskustvo koje je omogućilo da upoznam ljude koji imaju ideje kako bi promenili ili poboljšali mesto u kom živimo.

Zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji su članovi grupa i njihovom kredibilitetu u zajednici, a zatim znanju koje su stekli ili unapredili, grupe su na brojne načine prikupljale novac i promovisale lokalnu fondaciju već od jeseni 2020. godine. Obezbeđene su brojne pojedinačne donacije, neki ljudi su donirali i više puta, a određeni broj njih su postali donatori na mesečnom nivou. Organizovane su licitacije vrednih predmeta i usluga, pravljeni su donatorski događaji za celu zajednicu ili za određena profesionalna i hobistička udruženja. Novčane donacije su pristizale i iz dijaspore. Svoj doprinos je dao i veliki broj preduzetničkih radnji i malih preduzeća u svim zajednicama, a nije izostala ni podrška velikih kompanija, od kojih su neke donirale sredstva za više lokalnih fondacija istovremeno.

Obezbeđivanjem donacija i Tragovim dupliranjem sredstava, stekli su se uslovi za raspisivanje konkursa i podršku prvim inicijativama građana u zajednicama. Inicijativne grupe za osnivanje fondacija su putem otvorenih poziva i nezavisnih Selekcionih odbora za izbor projekata preusmerili sredstva za teme kao što su: kultura, umetnost, uređenje javnih prostora, obrazovanje, sport, zaštita životinja i životne sredine, podršku marginalizovanim grupama i lokalni razvoj.

Kroz konkurse koje smo organizovali stekli smo nove prijatelje među ljudima koji prave pozitivne promene. Lokalna fondacija je prava stvar koju možete da uradite za svoju zajednicu – izjavio je Predrag Mijalković izvršni direktor Lokalne fondacije Pančevo

U prvoj polovini 2022. godine stekli su se uslovi da se osnuju tri lokalne fondacije. Formirani su upravni odbori, isplanirane izvršne pozicije, pripremljen je fizički prostor za rad i buduće mesto susreta na kom će se ljudi povezivati i inspirisati za zajedničku akciju, čime se povećava nivo poverenja među ljudima u zajednici. Lokalne fondacije očekuje dalji strateški razvoj, osim za fondaciju u Šapcu, koja je svoj razvoj odložila za neke povoljnije prilike u svojoj lokalnoj zajednici.

Na putu do osnivanja fondacija u zajednicama Niša, Pančeva i Stare Pazove, grupe koje su bile na tom zadatku su prikupile preko 40 hiljada evra, koje je Trag fondacija duplirala. Od tako obezbeđenih novčanih sredstava do sada je, putem sedam konkursa, na projekte udruženih građana potrošeno preko 55 hiljada evra. Ukupno je podržano 56 inicijativa, realizovanih od strane 28 udruženja građana i fondacija i isto toliko neformalnih grupa. Ovde se priča ne zaustavlja, naprotiv, jer su u toku novi konkursi i očekujemo nove podržane inicijative u Staroj Pazovi.

Trag fondacija je isti ovakav program pokrenula u Bosni i Hercegovini, gde pet različitih grupa ide utabanom stazom ka osnivanju lokalne fondacije. I dok tek osnovane fondacije nastavljaju sa dobrim praksama u obezbeđivanju nezavisnih izvora finansiranja, promovišu filantropiju, podržavaju aktivne građane i traže nove načine za unapređenje kvaliteta života u svojim gradovima i opštinama, Trag fondacija je na novom konkursu u Srbiji izabrala tri nove grupe koje su spremne da se otisnu u ovaj veoma ispunjujuć proces. Smederevo, Zrenjanin i Rasinski okrug imaju odličnu priliku da u narednih 12-18 meseci dobiju nezavisne lokalne fondacije koje će inspirisati ljude na povezivanje i pokretanje pozitivnih promena u svom okruženju. Pratite nas za više informacija na zvaničnom sajtu lokalnefondacije.rs.

Otvoren konkurs za podršku socijalnim preduzećima

Socijalna ekonomija jeste ona koja je motivisana zajednicom, a ne kapitalom. Ona doprinosi poboljšanu života osetljivih, teže zapošljivih grupa, primenjuje ekološki osvešćene i održive prakse i neguje solidarnost. Akademija socijalne ekonomije fokusirana je na pružanje podrške socijalnim preduzećima u Srbiji i Severnoj Makedoniji kroz obuke, mentorstva, finansijsku podršku i umrežavanje, istovremeno otvarajući prostor za prekograničnu saradnju između dve zemlje.

Program Akademije socijalne ekonomije realizuje se u okviru projekta Seme inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju, koji Trag fondacija sprovodi u partnerstvu sa udruženjenjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada.

Ko može da se prijavi?

Program je namenjen socijalnim preduzećima i onima koji to žele da postanu, bilo da su registrovani ili u procesu osnivanja. Mogu se prijaviti pojedinci i grupe koji nemaju pravni status ili su u osnivanju, kao i pravna i fizička lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti, društva sa ograničenom odgovornošću, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, (socijalne) zadruge, fondacije, zadužbine, udruženja građana sa registrovanom privrednom delatnošću, licencirani pružaoci socijalnih usluga, preduzetnici, zanatlije, i sl.

Uslov za prijavu na program je da deluju u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u Srbiji i Skopskom i Severoistočnom regionu u Severnoj Makedoniji.

U okviru programa biće odabrano do 12 socijalnih preduzeća (do 4 razvijena i do 8 u početnoj fazi razvoja ili osnivanja) koji posluju odgovorno i imaju za cilj postizanje društvenog ili ekološkog uticaja.

Šta učesnici programa dobijaju?

Učesnici odabrani za učešće u Akademiji imaće priliku da tokom 6 meseci rade sa timom eksperata na unapređenju svog poslovanja i društvene misije, kao i planova za dalji razvoj, kako bi nastavili da jačaju svoj pozitivan uticaj u zajednicama u kojima deluju. To će biti ostvareno kroz:

– Grupnu obuku koja obuhvata do tri modula interaktivnih radionica sa konsultantima i iskusnim socijalnim preduzetnicima. Cilj obuke je razvijanje poslovnog modela, definisanje društvenog uticaja, ostvarivanje veće vidljivosti u svojim zajednicama i sticanje veština koje su im neophodne u radu.

– Individualnu mentorsku podršku koju pružaju konsultanti i socijalni peduzetnici. Ona uključuje analizu mapiranja potreba i dalji rad na oblastima koje se u njoj pokažu kao ključne za rast i razvoj svakog solidarnog preduzeća. Ovaj vid podrške uključuje i podršku u uspostavljanju odnosa sa potencijalnim poslovnim partnerima, pri rešavanju konkretnih problema, stručnu podršku u specifičnim oblastima rada preduzeća, kao i podršku pri izradi praktičnih zadataka između modula obuke.

– Promociju i umrežavanje kroz obuku i tri foruma i/ili izložbena sajma na kojima će imati priliku da predstave svoje proizvode i usluge široj javnosti Srbije i Severne Makedonije. Ovi događaji su ujedno i prilika za umrežavanje lokalnih, regionalnih i prekograničnih aktera socijalne ekonomije i otvaranje prostora za potencijalna partnerstva, razmenu ideja o primeni lokalnih pristupa i rešenja u drugim zajednicama.

– Nagrade u opremi i uslugama – preduzetničke ideje sa najvećim potencijalom za dalji razvoj će, nakon završene obuke, moći da konkurišu za nagrade u opremi proizvodnog materijala, proizvoda i usluga koji su im potrebni za dalji rad. Odluka o selektovanim preduzećima biće doneta nakon njihovog predstavaljanja na javnom događaju, pred stručnim žirijem. Ukupno će biti dodeljeno do 5 nagrada u opremi i uslugama, čija zbirna vrednost iznosi 15.000 EUR i u okviru ovog iznosa biće podržano do pet ideja u rasponu od 2.000 EUR za ideje u razvoju i do 5.000 EUR za razvijena preduzeća. Realizacija ove aktivnosti počeće u januaru 2023. godine.

Kako mogu da se prijavim?

Za prijavu je potrebno dostaviti:

Popunjen prijavni formular, zajedno sa potpisanom izjavom pošaljite elektronskom poštom, na adresu prijave@tragfondacija.org.

Rok za podnošenje prijave je ~~petak, 30. septembar 2022. godine do 16 časova~~ produžen do ponedeljka, 10. oktobra, do 23:59h.

Nepotpune prijave i prijave podnete posle navedenog roka neće biti razmatrane.

Za detaljne informacije, pogledajte kompletan tekst konkursa.

Projekat Seme inkluzije deo je programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, finansiranog od strane Evropske unije, kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.