Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti, učestvovaće u oktobru na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstva u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.
Prvo mesto na nacionalnom takmičenju, osvojio je Ženski centar Užice iz Užica za projekat „Retex“, Inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila u okviru programa za ekonomsko osnaživanje žena iz ranjivih grupa. Cilj Retex-a jeste da se otpadni tekstil više vrednuje na tržištu i da se na taj način smanji negativan uticaj na životnu sredinu.
Razgovarali smo sa Marinom Tucović, menadžerkom programa prikupljanja i reciklaže tekstila, koja nam objašnjava koliko je važna podrška koju Centar dobija od zajednice, kao i podrška koju Centar daje ženama kojima je potrebna.
„Naša priča je velika, ali sada bih se fokusirala na ono što je suština svega, a to je zajednica koja nam mnogo pomaže i zahvaljući kojoj Retex (Ženski centar Užice) postoji. Da nije tekstila koji iz zajednice stiže do nas, mi ne bismo mogli da razvijamo svoju priču. Na Nacionalnom takmičenju Zelene ideje predstavili smo proizvode koji su se dugo testirali na tržištu, kao i nešto što planiramo da razvijamo u budućnosti. Naš razvojni deo i sledeći cilj, jeste proizvodnja recikliranog vlakna.
Od jula ćemo imati pet žena sa stalnim zaposlenjem u centru „Retex“, što smatramo velikim uspehom, s obzirom na to da smo mi jedna mala organizacija iz unutrašnjosti. Naš koncept je zamišljen kao inicijativa koja bi ekonomski osnaživala žene sa kojima radimo. Znate, mi radimo i sa žrtvama porodičnog nasilja i sa ženama sa invaliditetom, a to su sve žene koje nisu konkurentne na tržištu rada i većini njih je posao kod nas prvi i jedini. Jako sam ponosna na to što su dve žene zaposlene kod nas stigle do invalidske penzije, kao i na to što su nam došle i neke druge žene. Naš kolektiv se stalno obnavlja, a očekujemo da ćemo sa razvojem proizvodnje recikliranog vlakna, imati priliku da zaposlimo mnogo više žena“, ponosno kaže Marina.
Iako zvuči kao nešto uobičajeno, reciklirano vlakno se vrlo retko pravi i u svetu, a pogotovo kod nas. Pitamo Marinu kako su se odlučili baš za njega.
„Da, pa to je ideja koja trenutno svakako prevazilazi naše Udruženje, pa možda čak i ovaj region. Reciklirano vlakno je idealna sirovina za industriju netkanog tekstila i mi se svi susrećemo sa proizvodima od recikliranog vlakna a da toga nismo ni svesni – u automobilskoj industriji, u industriji građevinarstva, kao i zvučne i toplotne izolacije. Reciklirano vlakno je pogodno zato što to nije novo vlakno, dakle nema potrošnje izvornih sirovina, odnosno, za to se koristi tekstil koji bi praktično bio otpad. Međutim, kako reciklirano vlakno nastaje mlevenjem otpadnog tekstila, za taj deo nam je potrebna oprema za njegovu proizvodnju. Mi se sada bavimo redizajnom, koji podrazumeva da od gotovih proizvoda koji dolaze kod nas, a ne mogu da se doniraju, izrađujemo, odnosno šijemo nove proizvode, dajući im nov život, istovremeno štiteći životnu sredinu od dodatnog otpada“, objašnjava nam Marina.
Na pitanje koji to poizvode oni sada prave, Marina odgovora: „Na prvom mestu to su edukativne dečije igračke, koje se prave u saradnji sa firmom KobaYagi Toys iz Beograda, koji su nam partneri u ovome. Slede cegeri, za koje se nadamo da će konačno zameniti plastične kese, vrećice za kupovinu zrnastih proizvoda, promo torbe, kecelje i sada aktuelne maske. Znate, sa tekstilom možete mnogo toga da radite, ali je jako važno da postoji tržište za vaš proizvod, da možete da ga prodate. Ja se nadam da idemo ka društvu jednakih mogućnosti i da će ovi proizvodi dobiti mesto koje zaslužuju na tržištu“.
Znamo da je tekstil sve manje kvalitetan a sve više se kupuje, skoro za svaku „sezonu“ u potrazi smo za novim „krpicama“. Pitamo Marinu kako ona gleda na ovaj svetski trend, koji je zastupljen i kod nas.
„Mi na žalost živimo u eri brze mode, koja sama po sebi uključuje veliki procenat sintetičkih vlakana, koja u osnovi predstavljaju derivate nafte. Ti proizvodi su sporni u svakom smislu, ali ako se pretvore u proizvod koji može dugo da traje, kao što je geotekstil, kao što su zvučna i toplotna izolacija, mi smo ih na neki način stavili pod kontrolu. Svakako, mislim da prvo treba da shvatimo da ne moramo da kupujemo „krpice“ svakih 15 dana ili za svaku „sezonu“. Zatim, treba da vidimo šta ćemo sa onim što imamo u garderoberu, na koji način ćemo to iskoristiti, da li ćemo početi ponovo da nosimo neke stvari ili ćemo ih pokloniti. Živo se sećam perioda kada su se pravili šortcevi od farmerki i majice od dukseva i mislim da prvenstveno treba da se vratimo redizajnu, potom da se bavimo reciklažom i tek na kraju proizvodnjom recikliranog vlakna.
Mislim da ovoj temi treba ozbiljno da se posvetimo jer je tekstil sporan po mnogo osnova. Uz to, Evropska unija nas obavezuje da do 2025. godine uvedemo obavezu o posebnom odlaganju tekstila. Tekstilna industrija je veoma agresivna industrija u pogledu životne sredine. U procesu nastajanja tekstilnih proizvoda dolazi do emisije štetnih gasova i stvaraju se velike količine otpadnih voda. Sa druge strane, ogromne količne tekstila vrlo brzo završavaju kao otpad, što je ponovo štetno za životnu sredinu. Pošto je reč o proizvodima koji imaju dugi vek raspadanja, na žalost, vrlo često se spaljuju u nekontrolisanim uslovima, ponovo emitujući štetne gasove.
Nije stvar u tome da samo trošimo prirodne resurse, već da polako prelazimo iz linearne u cirkularnu ekonomiju. Šta to znači? Mi živimo u periodu linearne ekonomije koja podrazumeva pristup „napravi, iskoristi, baci”, a potrebno je da se vratimo prirodi i da proizvodnju uredimo po principu „proizvedi, potroši, ponovo vrati u proizvodnju”. Smatram da je postupanje u skladu sa ovim drugim principom doprinos našeg Centra, ono čime mi utičemo na očuvanje životne sredine“, zaključuje Marina optimistično.
Marini i Ženskom centru Užice iz Užica želimo mnogo uspeha u svim budućim poduhvatima, kao i na na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje će se održati u oktobru u Beogradu i na kojem će još jednom imati priliku da zablistaju.
