Категорија: Naslovna

Mi, dolepotpisane organizacije targetirane od strane Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u slučaju “Spisak”, kao i organizacije okupljene oko platforme “Tri slobode”, ukazujemo da vlasti simuliraju konsultovanje građanskog društva u pripremi Nacionalne procene ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma, i zahtevamo da se ovaj proces zaustavi dok se ne preduzmu koraci za utvrđivanje odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave u slučaju “Spisak”. Ova procena je važan dokument na osnovu koga će biti definisane mere državnih organa i banaka koje mogu uticati na rad organizacija civilnog društva, neprofitnih medija, fondacija i zadužbina u Srbiji, kreiranjem negativne percepcije o radu ovih subjekata i urušavanjem njihove poslovne reputacije i kredibiliteta.

Sredinom juna 2021. godine, Radna grupa za izradu procene rizika od finansiranja terorizma i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvali su organizacije civilnog društva da popune Upitnik za procenu ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma u periodu od 11. do 25. juna 2021. Poziv za popunjavanje upitnika je upućen bez prethodnog predstavljanja svrhe i procesa izrade procene, metodologije prikupljanja podataka i njihove naknadne upotrebe. Sastanak sa organizacijama je najavljen kao moguć tek nakon popunjavanja upitnika u periodu od 28. juna do 7. jula. Ovo ukazuje da je neiskrena namera da „konačna ocena rizika bude zajednički rezultat rada svih institucija i organizacija civilnog društva“ jer se od građanskog društva traži da učestvuje u procesu bez ključnih informacija i dogovora o načinu saradnje. Primer pravog partnerskog odnosa se može naći u Severnoj Makedoniji u kojoj su nadležne institucije napravile zajedničku grupu sa organizacijama civilnog društva koja je koordinirala procesom informisanja građanskog društva u pripremi procene rizika, prikupljanja i analize podataka. Zajedničkim snagama su definisane i preporuke za otklanjanje mogućnosti za zloupotrebu neprofitnih organizacija. Ovaj proces je trajao više meseci, za razliku od mesec dana koliko je predviđeno za konsultovanje građanskog društva u Srbiji.

Posebno je zabrinjavajuće što se na ovaj način komunicira nakon ozbiljnog narušavanja poverenja između državnih organa i građanskog društva u slučaju Spisak. Podsećamo da je Radna grupa za finansijsku akciju (FATF – the Financial Action Task Force), ocenila da je proverom bankarskih transakcija 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova, Uprava za sprečavanja pranja novca prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama ovog glavnog međunarodnog tela za uspostavljanje standarda za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Takođe, ovim povodom UN specijalni izvestioci za ljudska prava ocenili su da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, ograniči njihov rad i uguši kritiku vlasti. Do danas, Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Vlade Srbije nije odgovorila na zahtev organizacija civilnog društva da javno objavi ključne nalaze tzv. strateške analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa zakonom i da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.

Borba protiv finansiranja terorizma na osnovu pouzdane i kredibilne analize rizika napravljene u saradnji sa građanskim društvom zahteva otklanjanje štete organizacijama i pojedincima koji su neprimerno targetirani i dogovor oko transparetnog i smislenog procesa konsultacija.

Potpisnici:
1. Centar za vladavinu prava
2. Omladinski centar CK13
3. BIRODI
4. BIRN
5. Beogradski centar za ljudska prava
6. Građanske inicijative
7. Trag fondacija
8. A11
9. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
10. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
11. Autonomni ženski centar
12. Slavko Ćuruvija fondacija
13. Centar za praktičnu politiku
14. NUNS
15. CINS
16. Fond za humanitarno pravo
17. Yucom
18. Centar za evropske politike
19. Evropski pokret u Srbiji
20. CANVAS
21. Helsinški odbor za ljudska prava
22. Protecta
23. Vojvođanski građanski centar
24. Proaktiv
25. CRTA

Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti, učestvovaće u oktobru na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstva u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.

Treće mesto na nacionalnom takmičenju, osvojilo je Udruženje „Pruži korak“ iz Beograda za Pruži korak Biz aplikaciju – pedometar za mobilne telefone namenjen kompanijama za njihove CSR kampanje u kojima će motivisati zaposlene da hodanjem čine dobro za sebe i za zajednicu.

Iz Inicijative „Pruži korak“ razgovarali smo sa Tamarom Klarić i Bogdanom Stevanovićem.

Za početak pitali smo Tamaru da nam kaže nešto više o nastanku ove ideje i o tome kako su od prvih koraka stigli do dve masovne „Pruži korak“ kampanje.

„Jedan deo naše inicijative je društveni aktivizam koji smo započeli 2017. i 2019. godine, kada smo organizovali dve masovne „Pruži korak“ kampanje u kojima je na kraju učestvovalo preko pola miliona ljudi i u kojima smo svi zajedno ostvarili materijalni doprinos društvenoj zajednici u iznosu većem od pola miliona evra. Ono što smo mi prepoznali iz te dve masovne kampanje jeste potreba da ovaj alat usmerimo i ka privrednom sektoru i da omogućimo kompanijama da koristeći našu aplikaciju, odnosno novu aplikaciju koju ćemo napraviti, uključe svoje zaposlene u doprinos zajednici i opštem dobru. Nova aplikacija će takođe biti u vidu pedometra, kao što je je i naša prva „Pruži korak“ aplikacija, a biće i brendirana i personalizovana za kompanije koje budu želele da je koriste“, objašnjava nam Tamara.

Upitan za planove za naredni period, Bogdan kaže: „Mi ćemo nastaviti sa našim aktivizmom kroz masovnu „Pruži korak“ aplikaciju za sve građane, gde će kompanije moći da doniraju za NURDOR, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, kroz ovu aplikaciju koju mi već imamo i koju smo koristili u prethodnoj kampanji. Uz veliku zahvalnost Trag fondaciji na njihovoj podršci, sada ćemo imati priliku da oformimo samoodrživu priču, koja će moći da finansira „sebe“ i da podržava različite grupe ljudi kojima je pomoć potrebna. Kompanije će moći da iznajmljuju aplikaciju, pri čemu će njihovi zaposleni moći da pešače, da se u timovima takmiče ko će više prepešačiti i na kraju će pobednički tim moći da donira novac u humanitarne svrhe, odnosno da odredi kome će kompanija za koju radi donirati novac. Na ovaj način se otvara prostor za doniranje i drugim organizacijama, odnosno, kompanije imaju mogućnost da same prepoznaju koje su osetljive grupe i teme kojima žele da se bave. Jako nam je drago što će uz podršku Trag fondacije ova ideja sada definitivno moći da stane na noge, tj. da se realizuje“.

O tome koliko su važni zajedništvo i društveni aktivizam Tamara najbolje objašnjava kada kaže da nije toliko važno da 100 ljudi da sve od sebe, već je važnije da 100.000 ljudi da svoj mali doprinos. „Naša ideja, zapravo ideja iza svih naših projekata, kako ovog koji sada razvijamo, tako i onog koji smo razvijali kroz društveni aktivizam, leži u zajedništvu. Mi smatramo da ne moraju postojati posebne definicije za društvenu odgovornost kompanija, građana i organizacija, već da možemo stvoriti jedan mehanizam koji će upravo kroz zajedništvo stvoriti prostor da svako od nas, ali mnogo nas, po malo doprinese. Nije potrebno da 100 ljudi sve radi savršeno i da da sve od sebe. Dovoljno je da se kod 100.000 ljudi probudi svest i da ih podstakne da da daju svoj mali doprinos. Nadamo se da ćemo sa masovnom aplikacijom, kao i sa aplikacijom za kompanije, ući u živote ljude i pomoći im da shvate da je društveni aktivizam svima nama blizak i da je briga o zajednici zapravo briga o sebi“, zaključuje Tamara.

Na pitanje da li nekad dolazi do sukoba između ideala i realnosti svakodnevice, Bogdan objašnjava kako oni uspevaju da pronađu balans: „Znate kako, mislim da i Tamara i ja posedujemo racio, ali postoji i onaj deo koji se vodi idealima. Na neki način, ta dva dela nas se stalno „prepucavaju“. S jedne strane, mislimo da smo na tragu dobre ideje, dok se s druge strane pitamo da li će ljudi umeti da je prepoznaju. Ipak, smatram da ukoliko zaista verujemo u svoju viziju, treba hrabro da krenemo napred u njenu realizaciju. Rekao bih da ljudi koji se bave društvenim aktivizmom, a tu ubrajam i Tamaru i sebe, zadržavaju dete u sebi, veru u ljude i veru u bolje sutra. Sve je to naše pokretačko gorivo, koje nas vodi ne samo ka ostvarenju konkretnih rezultata, već i ka većoj povezanosti i osećaju da nešto zajednički menjamo na bolje. Kad taj osećaj postoji, bojazan od neuspehe gotovo nestaje“, za kraj zaključuje Bogdan.

Tamari i Bogdanu želimo mnogo uspeha u svim budućim poduhvatima, kao i na na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje će se održati u oktobru u Beogradu i na kojem će još jednom imati priliku da zablistaju.

Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti učestvovaće krajem septembra na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstava, u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.

Prvo mesto je osvojio Ženski centar Užice iz Užica, za projekat „Retex”, inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila u okviru programa za ekonomsko osnaživanje žena iz ranjivih grupa. Cilj Retex-a jeste da se otpadni tekstil više vrednuje na tržištu i da se na taj način smanji negativan uticaj na životnu sredinu. Drugo mesto je pripalo NewPen D.O.O. iz Smederevske Palanke, koji se bave proizvodnjom grafitnih olovaka i bojica od starih novina i recikliranog papira, dok je treće mesto osvojilo udruženje Pruži korak iz Beograda za Pruži korak Biz aplikaciju – pedometar za mobilne telefone, namenjen kompanijama za njihove CSR kampanje, u kojima će motivisati zaposlene da hodanjem čine dobro za sebe i za zajednicu.

„Veoma mi je drago što je meni pripala čast da proglasim pobednike ovogodišnjeg Foruma za Zelene ideje. Svake godine žiri ima sve teži posao jer na konkurs pristižu sve kvalitetnije i raznovrsnije inovativne zelene preduzetničke ideje i projekti. Čestitala bih svim ovogodišnjim finalistima, posebno pobednicima i poželela bih im da jednako predano nastave da se bave rešavanjem problema u svojim lokalnih zajednicima, oslanjajući se na resurse iz zajednica ali i štiteći životnu sredinu u njoj. Pobednicima želim i mnogo sreće na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje se održava na jesen”, izjavila je Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije.

Ove godine na konkurs se prijavilo 26 projekata, dok je u uži krug ušlo njih 10, koji su tokom Foruma žiriju predstavili svoje zelene i inovativne projekte. Kriterijumi koje je žiri uzimao u obzir bili su: potencijal koji projekat ima za ostvarenje značajanog uticaja u svojoj lokalnoj zajednici, oslanjanje na lokalne resurse, zapošljavanje lokalnog stanovništva i korišćenje njihovih znanja i veština, kao i kreativan pristup rešavanju ekonomskih, društvenih i problema životne sredine. 

Žiri su činili: Vladimir Jovanović, šef Odeljenja socijalnog bankarstva Erste Bank a.d. Novi Sad, Marijana Savić, direktorka udruženja Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Milijana Lazarević, preduzetnica iz Centra za razvoj participativnog obrazovanja (igračke Andramolje), Paola Petrić, programska koordinatorka i zamenica direktora kancelarije Fondacije Hajnrih Bel i Una Stanimirović, stručnjakinja za održivo poslovanje, A1 Srbija.

Deveti po redu Forum za Zelene ideje se sprovodi uz podršku Fonda braće Rokfeler, programa Balkan Green Ideas i programa Evropske unije Erasmus+. Forum je pokrenut sa idejom da se udruženjima i malim preduzećima pruži ohrabrenje i obezbede novčana sredstva, kako bi razvijali inovativne preduzetničke projekte, zasnovane na principima održivog razvoja.

Projekat EU TACSO 3, u saradnji sa Trag fondacijom, organizovao je 9. i 10. juna onlajn konferenciju pod nazivom „Godinu dana kasnije: Grassroots organizacije na čelu solidarnog odgovora na pandemiju COVID-19“.

Na dvodnevom događaju je učestvovalo više od 50 predstavnika organizacija iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije i Turske. Konferencija je organizovana kao nastavak regionalnog sastanka EU TACSO 3 o hitnom odgovoru, iz juna 2020, a za cilj je imala dopunu diskusije u kontekstu posledica na civilno društvo i društvo uopšte, kao i bavljene post-kriznim obrascima u budućnosti.

Ovaj onlajn događaj je pružio prostor za ravnopravno učenje o izazovima tokom COVID-19 i drugih složenih kriza, kao i zajedničko istraživanje rešenja lokalne zajednice. U okviru panela, organizacije su diskutovale o konkretnim izazovima aktivizma u doba pandemije, i načinima koje su uspele da prevaziđu krizu i odgovore na potrebe zajednica.

Na konferenciji je zaključeno da je kriza izazvana COVID-19 pandemijom donela različite pravne, administrativne i logističke prepreke za rad civilnog društva, ali je i pokazala njegovu snagu. Efikasan odgovor organizacija civilnog društva na posledice pandemije je pokazao ograničenost centralizovnog sistema vlasti, te su organizacije pozvale na proces decentralizacije odlučivanja i prepoznavanje njihove uloge i kapaciteta u borbi sa krizom, a zarad veće otpornosti zajednica.

Tokom konferencije, predstavljena je i publikacija „Solidarni odgovor na COVID-19: Rezultati ostvareni u zajednicama kroz program urgentne podrške”, koju možete preuzeti na linku https://bit.ly/3cw4CtI.

Trag fondacija je, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), predstavila nalaze istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji za 2020. godinu, koje je sprovedeno u saradnji sa agencijom Ipsos Strategic Marketing. Prema rezultatima istraživanja, najsnažniji motivi građanima Srbije da se uključe u dobrotvorne akcije su osećaj da čine dobro delo i uverenje da ličnim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema.

Najveću motivisanost građani su pokazali kada je potrebno pomoći deci oboleloj od retkih bolesti i s invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, teško bolesnima, siromašnima i žrtvama nasilja. I pored loše materijalne situacije, zabeležen je rast prosečne vrednosti pojedinačnih donacija. Prosečni minimalni i maksimalni iznosi izdvojeni iz ličnih budžeta u dobrotvorne svrhe u 2020. godini veći su u odnosu na prosek iz 2018. godine. Naime, najmanja prosečna donacija u 2020. godini iznosila je 408 dinara, što je za 32 odsto ili za 130 dinara više u odnosu na iznos donacija dve godine ranije. Najveća prosečna darovana suma u 2020. godini iznosila je 1.562 dinara, odnosno 3 odsto ili 33 dinara više od najveće prosečno donirane sume u 2018. godini.

Poverenje u organizatore filantropskih akcija je takođe važan motiv građanima da se uključe u neku filantropsku aktivnost. Fondacije se nalaze na visokom trećem mestu liste subjekata koje građani Srbije navode kao one koje bi podržali u cilju prikupljanja sredstava za neki plemeniti cilj, odmah nakon ličnih inicijativa građana i zdravstvenih ustanova. Javnost Srbije u fondacijama vidi subjekte od poverenja i za njih veruje da poseduju stručan kadar i mobilizatorsku moć pokretanja filantropskih akcija.

“Gotovo polovina građana bi dala novac fondaciji koja ulaže u opšte dobro. Pritom, ukoliko bi se odlučili da novac usmere preko fondacija, najveći broj građana, 42 odsto, bi želeo da povremeno dobija informacije o daljem toku svoje donacije. Nešto više od četvrtine njih, izrazilo je želju da redovno dobija izveštaje, dok je svaki deseti građanin iskazao spremnost da se lično, volonterski uključi u neku akciju davanja za opšte dobro. Nama je ovo pokazatelj da je potrebno podsticati građane i na druge vidove pomoći, kao što su doniranje robe, znanja i vremena, ali i obezbediti im mehanizame podrške, poput poreskih olakšica i povoljnije zakonodavne regulative”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. 

“Istraživanje je pokazalo da je neophodno raditi na povećanju poverenja u sve društvene aktere koji se bave filantropskim aktivnostima. Za same filantropske akcije je važno da se transparentno sprovode, što je odgovornost organizatora akcija. Uočeno je i da je potrebno omogućiti građanima veću dostupost informacija o akcijama davanja za opšte dobro, u čemu ključnu ulogu igraju mediji, koji bi trebalo da o njima izveštavaju redovno i sveobuhvatno, od početka do kraja”, istakla je Jelena Avramović, menadžerka programa, USAID Srbija. 

Istraživanje je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno je čine Trag fondacija, Smart kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. 

Tokom aprilske runde konkursa za program Aktivne zajednice, pristigla je 91 prijava iz 37 zajednica širom Srbije, od kojih je Odbor aktivista odabrao 19 inicijativa koje su ušle u uži krug konkursa. 

Njihovi predstavnici imaće priliku da prisustvuju treningu Pokrenimo zajednice, gde će zajedno sa trenerima raditi na razvoju i unapređenju svojih koncepata ideja za dalji tok takmičenja.

– Udruženje za pomoć osobama sa teškoćama u razvoju “Različak”, Surdulica
– Neformalna grupa “Plat.FORMA”, Beograd
– Udruženje građana “Volim Padinjak”, Beograd
– Udruženje građana “Romkinje sa sela”, Pirot
– Plivački klub za osobe sa invaliditetom “Swimbo”, Beograd
– Neformalna grupa “Teen Assistants”, Ćićevac
– Neformalna grupa “OsnaŽENE do cilja”, Pirot
– Udruženje za zaštitu životinja “ČARNA”, Valjevo
– Neformalna grupa “Za lepšu Čentu”, Čenta (Zrenjanin)
– Neformalna grupa “Outhide”, Zaječar
– Udruženje građana “Vratimo trolu 28”, Beograd
– Udruženje građana “Centar za trudnice, roditelje i klince”, Zaječar
– Neformalna grupa “Stražari Skrapeža”, Vranjani (Požega)
– Neformalna grupa “Zeleni talas”, Čačak
– Neformalna grupa “Barbešani”, Donji Barbeš (Gadžin Han)
– Edukativno rekreativni centar “Zagrljaj”, Kruševac
– Udruženje građana “Klara i Rosa”, Subotica
– Neformalna grupa “Ideja Distrikt”, Dračić (Valjevo)
– Udruženje građana “Seoski kulturni centar Markovac”, Markovac (Velika Plana) 

Trajnu podršku programu daju Balkanski fond za demokratiju (BTD) i Fond braće Rokfeler. 

Trag fondacija je četrnaesti put zaredom dodelila VIRTUS nagradu za filantropiju, kompanijama, malim i srednjim preduzećima i pojedincima, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju, kao i smanjenju posledica krize izazvane pandemijom COVID-19. VIRTUS nagrada za 2020. godinu je dodeljena uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, kao i podršku Evropske unije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju. 

Dobitnik Glavne nagrade za doprinos na nacionalnom nivou je kompanija MK Group d.o.o. za donacije ukupne vrednosti veće od milion evra, namenjene nabavci medicinske opreme za zdravstvene ustanove, humanitarnih paketa hrane za socijalno ugrožene građane, transportu dece za potrebe lečenja u inostranstvu, podršci deci bez roditeljskog staranja, kao i ustanovama i organizacijama koje deluju u oblasti kulture. Kompaniji eFront d.o.o. iz Beograda (deo kompanije BlackRock) je dodeljena Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, dok je Nagradu za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora osvojila Raiffeisen banka a.d. Beograd.

Mikropreduzeće iz Beograda CCS Solutions d.o.o. dobitnik je Nagrade za malo i srednje preduzeće, dok je Nagrada za individualni doprinos filantropiji uručena Aleksandru Aleku Kavčiću iz Beograda, pronalazaču i profesoru na Univerzitetu Karnegi Melon u Sjedinjenim Američkim Državama, za doprinos unapređenju osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja u Srbiji. 

Dobitnici specijalnih nagrada su: Delta Holding iz Beograda za najinovativniji projekat, IKEA Srbija d.o.o. za doprinos rodnoj ravnopravnosti, kao i Poslovni sistem Mihajlović iz Paraćina za dugoročni doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje. Mirjani Mutuc, knjigovođi iz Novog Sada, pripala je nagrada za individualni doprinos smanjenju siromaštva, dok su Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin iz Novog Pazara, dobitnice nagrade za mlade filantropkinje.

Više o doprinosima nagrađenih možete pročitati OVDE.

Konkurs za program Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita! u Bosni i Hercegovini raspisan je u decembru 2020. godine, a nakon dva meseca promocije konkursa, komunikacije sa potencijalnim aplikantima i dva online događaja, Trag fondacija je primila 60 prijava iz 41 zajednice širom Bosne i Hercegovine.
Po završetku konkursa i nakon prvog procesa selekcije, izabrano je devet grupa koje su nakon toga obavile razgovor sa timom Trag fondacije i dobile priliku da predstave svoje ideje za pokretanje lokalne fondacije u zajednicama iz kojih dolaze.

Trag fondacija je na osnovu tih razgovora u dalji tok programa uključila pet neformalnih grupa iz sledećih zajednica: Sarajevo, Bijeljina, Zenica, regija Birač i regija oko planine Borja.

Grupu iz Sarajeva čini nekoliko osoba različitih profesija, ali sa istim ciljem razvoja Sarajeva kroz pružanje finansijske i drugih vidova podrške inicijativama građana i građanki za rešavanje raznih važnih pitanja koja ih okružuju. Haris, Amra, Vedad, Adna, Adi, Irma, Adnan, Elida, Azra, Samra, Andrea, Lejla, Maja i Kenan su članovi i članice neformalne grupe koja će u narednom periodu pokušati da poveže ljude koji imaju sredstava sa ljudima koji imaju ideje za napredak zajednice u kojoj žive.

Bojana, Maja i Vladimir su ljudi koji žele da svojim aktivizmom preko lokalne fondacije učine Bijeljinu boljim mestom za život. Sa svojim kredibilitetom u zajednici u kojoj žive, znanjima koje poseduju i iskustvom iz različitih oblasti, njih troje planiraju da uključe još ljudi u inicijativnu grupu za uspostavljanje fondacije i da, kroz promociju lokalne filantropije, pokrenu svoje sugrađane na angažman.

Ideja za uspostavljanje fondacije zajednice u Zenici dolazi od Amre, Zerine, Berine, Azre, Lejle, Alme i Dženite, koje žele da povezuju ljude iz različitih sfera života i inspirišu ih na solidarnost i saradnju, kao i na zajedničku akciju kojom će postići dugoročne promene. Raznovrsna iskustva koje su do sada stekle će im poslužiti kao osnova za postizanje dugoročnog cilja – lokalne fondacije u svom gradu.

Stana, Valentina i Željana dolaze iz dve opštine regije Birač (Srebrenica i Bratunac) i motivisane su da ostvare pozitivan uticaj na svoju zajednicu putem formiranja lokalne fondacije, sa idejom uključivanja ljudi iz opština Milići, Vlasenica, Šekovići i Osmaci u zajednički rad na tome. Njih tri će, kao i svi ostali, imati za cilj da razvijaju fondaciju na duge staze, uz veću otpornost na različite unutrašnje i spoljne izazove, a u korist zajednica kojima pripadaju.

Planina Borja se pruža ka Čelincu, Kotor Varoši, Kneževu i Tesliću, a svako od ova četiri mesta u inicijativnoj grupi predstavlja po jedna osoba. Stefan, Marko, Dijana i Đorđe su se uključili sa namerom izgradnje lokalne fondacije u regionu između Doboja i Banja Luke koja će istovremeno povezivati ljude i inspirisati ih na solidarnost i saradnju, kao i na zajedničku akciju kojom će postići dugoročne promene u svom okruženju.

Ovih pet zajednica će u narednom periodu imati priliku da dobiju svoje lokalne fondacije, tako što će izabrane neformalne grupe prikupljati 15.000 eura od pojedinaca i kompanija, koje će Trag fondacija duplirati i tako uvećati njihov fond pri osnivanju. Nakon što skupe ovaj iznos, neformalne grupe očekuje formalno osnivanje lokalne fondacije, što će dugoročno doprineti društvenim promenama u njihovom mestu. Trag fondacija će kroz čitav proces biti prisutna kao podrška grupama koje nameravaju da postanu lokalne fondacije.

Program Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita! Trag fondacije je pokrenut krajem 2019. godine, uz podršku fondacije Čarls Stjuart Mot. Ideja programa je podrška osnivanju i radu lokalnih fondacija u zemljama Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Nakon Srbije, ovaj program je otvoren u Bosni i Hercegovini uz podršku Porticus fondacije.

Trag fondacija raspisala je konkurs za poziciju Savetnik/ca za filantropiju i partnerstva.

Savetnička uloga podrazumeva pružanje podrške radu Trag fondacije u razvoju, koordinaciji i sprovođenju aktivnosti iz oblasti promocije filantropije i unapređenja filantropske infrastrukture, sa ciljem daljeg razvoja programa u vezi sa ovom oblasti i podsticanja većih davanja za opšte dobro u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana. Dodatno, savetnička uloga podrazumeva i pružanje podrške razvoju partnerstava i prikupljanja sredstava iz alternativnih izvora sa ciljem obezbeđivanja sredstava za rad Traga i Tragov zadužbinski fond.

Od savetnika/ce se očekuje da predlaže strategiju razvoja programa, učestvuje u koncipiranju i sprovođenju aktivnosti usmerenih na promociju individualne i korporativne filantropije u zemlji i regionu, kao i na izgradnju kapaciteta organizacija da prikupljaju sredstva u lokalnoj zajednici. Savetnik/ca učestvuje/koordiniše rad mreža čiji je Trag član, sarađuje sa relevantnim partnerima i saradnicima Trag fondacije u zemlji i inostranstvu i koncipira predloge projekata, budžete i izveštaje za delove programa na kojima je angažovan/a. Savetnik/ca će takođe biti angažovan/a na jačanju Tragovih partnerstava sa poslovnim sektorom i na povećanju vidljivosti rezultata koje Trag postiže kroz ovu podršku i saradnju.

Potrebne kvalifikacije:
– Visoka stručna sprema
– Minimum pet godina radnog iskustva u neprofitnom ili biznis sektoru (na poslovima komunikacija i/ili marketinga
– Iskustvo u projektnom upravljanju
– Poznavanje oblasti filantropije i fandrejzinga
– Odlično govorno i pisano znanje engleskog jezika
– Poznavanje osnova rada na računaru (Word, Excel, Access i Outlook) i drugih alatki neophodnih za rad na daljinu (Zoom, MS teams, Slack, Trello…)
– Vozačka dozvola B kategorije

Ključne kompetencije:
– Iskustvo u pisanju predloga projekata i projektnog upravljanja
– Iskustvo u planiranju i realizaciji promotivnih kampanja
– Iskustvo u organizovanju različitih tipova javnih i događaja sa visokim zvanicama
– Veštine javnog nastupa
– Poznavanje oblasti fandrejzinga i saradnje sa korporativnim sektorom
– Odlične komunikacijske veštine i sposobnost komunikacije sa ljudima iz različitog okruženja
– Sposobnost individualnog i timskog rada
– Sposobnost upravljanja odnosima, veštine prioritizacije i dobra organizacija vremena
– Odlične veštine planiranja
– Veštine analize budžeta i praćenja potrošnje
– Prilagodljivost
– Sposobnost za samostalno obavljanje posla uz minimum supervizije

Prijava uključuje motivaciono pismo i CV (na srpskom ili engleskom jeziku) i kontakte dve osobe koje su referenca za prethodno iskustvo. Prijavu je potrebno dostaviti na e-mail adresu konkurs@tragfondacija.org, najkasnije do petka, 21. maja, do 17 časova.
Nepotpune prijave i prijave koje stignu posle naznačenog roka neće biti razmatrane. Trag će o rezultatima konkursa obavestiti samo kandidate/kinje koje uđu u uži izbor.
Trag fondacija poštuje politiku jednakih mogućnosti i ohrabruje prijavu kandidata/kinja bez obzira na pol, etničku i versku pripadnost, godine, fizičke sposobnosti ili seksualnu orijentaciju.

Inicijativa koju čine 141 nevladina organizacija i medij, pokrenula je danas nezavisnu kampanju pod nazivom Vakciniši se, koja za cilj ima informisanje javnosti o značaju vakcinacije kao i edukaciju o njenim društvenim i zdravstvenim aspektima, a sadrži i poziv na ovaj humani i odgovorni čin.

Vakcinacija je put ka normalnom životu za svakog stanovnika Srbije, a otpor koji se javlja kod građana i građanki, posledica je straha od neželjenih dejstava i nepoverenja prema institucijama. Kampanja Vakciniši se predstavlja odgovor civilnog društva i medija u sticanju kolektivnog imuniteta našeg društva. 

“Više od tri miliona ljudi u svetu izgubilo je život u prethodnih godinu dana od posledica korona virusa. Zato je vakcinacija najvažnija stvar koju možemo da učinimo kako bismo zaštitili svoje i zdravlje ljudi sa kojima živimo, družimo se i radimo. Kampanjom Vakciniši se mi želimo da dopremo do što većeg broja građana i građanki i podstaknemo ih na odgovorno ponašanje, kojim bi zaštitili ne samo sebe i svoju zajednicu, već i šire društvo, kao i zdravstveni sistem, koji je na ivici pucanja”, izjavila je Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, koje su među pokretačima ove kampanje. 

Kroz kampanju, javnosti će biti predstavljene blagovremene i tačne informacije o procesu vakcinacije, kao što su kriterijumi za pozivanje na vakcinaciju, efekti vakcinacije i moguća neželjena dejstva, ali i sve druge ključne informacije o COVID-u. 

“Krajnji cilj kampanje jeste odgovorni povratak normalnom životu čim pre, te će u narednim mesecima, dok vakcinacija traje, sprovoditi putem društvenih mreža organizacija, članica ove nezavisne inicijative, kao i u medijskom prostoru novinarskih kuća, takođe članica inicijative”, izjavio je Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja je takođe među pokretačima ove kampanje.