Категорија: Vesti

Pretposlednji dan novembra bio je prilika da se, posle duže pauze, u Beogradu okupimo sa kolegama i saradnicima iz civilnog, javnog i poslovnog sektora i razgovaramo o filantropiji u Srbiji: o novostima, pomacima, ali i predstojećim borbama za društvo koje daje i čini dobro. Ovogodišnja Nacionalna konferencija o filantropiji bila je posvećena lokalnim fondacijama, kao obliku udruživanja koji lokalnim zajednicama omogućava da, korišćenjem resursa koji se prikupljaju na lokalu, ostvare ideje i reše probleme sa kojima se suočavaju, bilo da je to uređenje komšiluka ili uključivanje osetljivih grupa u različite aktivnosti. Konferencija je organizovana uz podršku Fondacije Čarls Stjuart Mot.

 

Davanje zajednici važno je za širi napredak društva

 

„Davanje jeste jedan od okvira i glavnih vrednosti Evropske unije, a uključivanje građana u donošenje odluka i promena u zajednicama, važni su za širi napredak društva”, rekao je Nikola Bertolini, šef Odseka za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji. „Činjenica da širom Evrope deluje 850 lokalnih fondacija u 22 zemlje, potvrđuje da filantropija kroz lokalno delovanje može da generiše pristupe i rešenja u veoma širokom spektru tema. Lokalne fondacije su odigrale važnu ulogu i u kriznim periodima, poput pandemije kovida 19, kada su se pozicionirale kao pouzdane i efikasne organizacije koje su prepoznale trenutak i imale kapacitet da iskoriste filantropske resurse za lokalne i urgentne potrebe. One su svakako važan faktor u izgradnji efikasne evropske filantropske infrastrukture“, rekao je Bertolini.

O važnosti lokalnih fondacija i filantropiji, govorila je u svom uvodnom obraćanju i Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj pri Američkoj agenciji za međunarodni razvoj – USAID u Srbiji: „Davanje je kao vrednost duboko ucrtana u kulturu Srbije, a pomak koji je Srbija ostvarila tokom poslednjih pet godina i velika želja da se lokalne fondacije osnuju u različitim delovima zemlje, pokazuju spremnost građana da učestvuju u filantropiji i vode računa o svojim komšijama i sugrađanima.”

 

Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije, je podsetila na pomak koji je Srbija ostvarila na polju filantropije, i na činjenicu da je to rezultat udruženog delovanja građana, kao što su to i lokalne fondacije: „Uz podršku Trag fondacije, ove godine su osnovane tri lokalne fondacije – u Nišu, Pančevu i Staroj Pazovi, koje su zajedno prikupile više od 45 hiljada evra donacija. Trag fondacija je pomenuti iznos duplirala, a obezbeđena sredstva se koriste za podršku lokalnim inicijativama – do sada je podržano 67 ideja udruženja građana i neformalnih grupa za različite oblasti delovanja: kulturu, obrazovanje, sport, uređenje javnih prostora, pomoć marginalizovanim grupama, zaštitu životne sredine… Ovakve inicijative vraćaju poverenje građana da je moguće uticati na promene u svom okruženju i obezbediti njegov napredak, ali i da u tome i sami igraju važnu ulogu”.

 

Lokalne fondacije u Srbiji su pokrenute u okviru programa “Fondacija našeg kraja – zajednica se pita!”: “Naša želja je bila da putem pomoći neformalnim grupama koje žele da osnuju lokalne fondacije dođemo do toga da one spoje ljude koji imaju sredstva sa onima koji imaju ideje i da prikupljanjem sredstava od pojedinaca i kompanija u svojim zajednicama ta sredstva i resurse preusmere na inicijative građana. Ovim se inspirišu građani da pokrenu svoje komšije, rodbinu, prijatelje da nešto promene u svojim zajednicama i služe kao mesto susreta za njih i kao mesto gde se gradi neko poverenje, neka vera u to da građani imaju moć da utiču na ono što se dešava u njihovom okruženju”, rekla je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.

Od ideje do opipljivog napretka u zajednici uz lokalne fondacije

 

Učesnici su imali priliku da saznaju više o tome kako je izgledao prices osnivanja lokalnih fondacija u Rumuniji, koja sada ima i Federaciju rumunskih lokalnih fondacija. Njihov model inspirisao Trag fondaciju na osnivanje lokalnih fondacija. Štefan Čibian, predsedavajući ove Federacije, koji je i na čelu Lokalne fondacije Fagaraš, istakao je: „Lokalne fondacije su važne, jer predstavljaju priliku da ljudi doprinesu društvu, ali i jer mogu da pomognu u prevazilaženju nepoverenja između građana i javnih institucija. To je dugo bio slučaj u Rumuniji. Lokalne fondacije nam pomažu da zajednicu ojačamo, da stvorimo mehanizme koji počivaju na brizi – brizi o zajednici, učenju i saradnji sa ljudima sa kojima inače ne bismo ostvarili kontakte i saradnju.”

Važnost lokalnih fondacija za razvoj zajednica u kojima deluju predstavljena je iz ugla samih fondacija, ali i iz ugla inicijativa podržanih kroz konkurse koje su fondacije sprovele, kao i kroz rezultate istraživanja povezanosti lokalnih fondacija i građanskog aktivizma.

Svoje iskustvo pokretanja lokalnih fondacija podelili su i predstavnici samih fondacija iz Niša, Pančeva, Stare Pazove i Zenice.

Oni su predstavili proces osnivanja fondacije, osmišljanja i raspisivanja prvih konkursa za projekte koje bi podržali, ali su govorili i o selekciji projekata. Sa jedne strane, važno je da fondacije ostave prostora da ljudi sami iskažu koje su im teme važne i koje probleme žele da reše, oko kojih pitanja žele da se udruže. Sa druge strane, predstavljaju sjajnu priliku da čak i oni, koji misle da su njihove inicijative premale i nedovoljno formalizovane da bi bile prepoznate ili dobile podršku, ipak uspeju da dobiju sredstva i naprave prve korake ka održivosti.

Saradnja između civilnog i poslovnog sektora predstavljena je tematskim celinama o davanju za zajednicu. Na primerima kompanija BlackRock i Arup, kao i Naučno-tehnološkog parka Niš, pokazano je nekoliko modela davanja zajednici, čak i kada CSR program u kompaniji ne postoji, ali postoji želja da se organizacije i inicijative podrže i osnaže, bilo direktnim donacijama, bilo volonterskim radom u okviru različitih akcija.

 

Posebna pažnja je bila posvećena i ulaganju u ženske organizacije i pokretanje društveno važnih kampanja koje se bave temama rodne jednakosti i borbe protiv nasilja prema ženama. Bambi i IKEA su podelile sa publikom na koje načine se oni ovim temama bave interno, kako svoje domete koriste da dopru do žena kojima je podrška potrebna, kao i kako skretanjem pažnje na to da jednakost treba da krene iz kuće utiču na informisanje šire javnosti. Ženski centar Užice je, kao ženska organizacija koja ima razvijen niz usluga za žene u situaciji nasilja, ali i sopstveno socijalno preduzeće Retex koje zapošljava ranjive kategorije žena, predstavila svoje pozitivno iskustvo saradnje sa biznis sektorom.

Tema neuspelih i manje uspešnih pokušaja u kampanjama za prikupljanje sredstava predstavljena je kroz razgovor sa Centrom E8, odnosno Reflektor teatrom i Centrom za pozitivan razvoj dece i omladine – CEPORA.

 

Ukoliko oklevamo da se oprobamo u prikupljanju sredstava u zajednici, trebalo bi da imamo u vidu da je jedina greška koju možemo da učinimo da se uopšte ne oprobamo u fandrejzingu. Važno je da počnemo, a sve i da kampanja ne donese inicijalno željene rezultate, ostavlja nam prostor za učenje i usavršavanje.

 

Konferencija je zaokružena obraćanjem Verana Matića, izvršnog direktora Srpskog filantropskog foruma, koji se osvrnuo na poboljšanje pozicije Srbije na polju davanja za opšte dobro: „Građani su pokazali da poseduju visok stepen odgovornosti i osećaja za javni interes. Rangiranje Srbije na ovogodišnjem Svetskom indeksu davanja i skok sa 48. na 27. mesto, od ukupno 119 zemalja, pokazuje da naši sugrađani i sugrađanke poseduju snažan osećaj solidarnosti i humanosti, što predstavlja dobru osnovu za dalji razvoj filantropije u Srbiji“.

Na kraju, zaključeno je da ljudi u Srbiji prepoznaju važnost davanja, i da je za njih same značajno da učestvuju u donošenju odluka i promena koje ih se direktno tiču. Uloga lokalnih fondacija je da osiguraju bezbedan prostor da se to desi, uz sredstva koja ne moraju biti velika, ali će biti usmerena na teme prepoznate kao važne od strane građana. Uz tri osnovane fondacije u Srbiji koje su sprovele već osam konkursa i podržavaju komšijske projekte u Pančevu, Nišu i Staroj Pazovu, na razvijajnju ove inicijative radi se posvećeno i u Bosni i Hercegovini, gde su ustanovljene grupe za osnivanje lokalne fondacije u Bijeljini, Sarajevu i Zenici, koje su nedavno održale svoje prve konkurse za podršku malim inicijativama, dok su zajednice još tri grada/okruga u Srbiji odnedavno u procesu osnivanja svojih fondacija.

Foto: Nemanja Knežević