Категорија: Vesti

Tokom mesec dana trajanja konkursa za program Aktivne zajednice, krajem prošle godine na našu adresu pristigao je 91 koncept ideje iz 37 lokalnih zajednica.

Nakon što je Odbor aktivista odabrao 19 ideju koja je prošla u uži krug selekcije, predstavnici organizacija su tokom juna učestvovali na treningu Pokrenimo zajednice, gde su zajedno sa trenerima radili na razvoju i unapređenju svojih koncepata ideja.
Od finalnih predloga ideja, Odbor za donacije Trag fondacije izabrao je njih devet koje će biti podržane u okviru ove runde programa Aktivne zajednice, pojedinačnim donacijama u maksimalnom iznosu od 400.000 dinara po ideji.

1. Udruženje građana “Klara i Rosa”, Subotica – 400.000,00 RSD
2. Udruženje građana “Volim Padinjak”, Padinska skela, Beograd – 398.225,31 RSD
3. Udruženje građana “Vratimo trolu 28”, Beograd – 400.000,00 RSD
4. Udruženje za zaštitu životinja “Čarna”, Valjevo – 399.862,86 RSD
   
5. Neformalna grupa “Outhide”, Zaječar – 400.000,00 RSD
6. Seoski kulturni centar Markovac, Markovac, Velika Plana – 341.000,00 RSD
7. Neformalna grupa “Zeleni talas”, Čačak – 395.500,00 RSD
8. Neformalna grupa “Teen assistants”, Ćićevac – 399.240,00 RSD
9. Neformalna grupa “Ideja Distrikt”, Dračić, Valjevo – 366.000,00 RSD

Trag fondacija već 22 godine sprovodi program Aktivne zajednice, u okviru kojeg je do danas podržano 679 inicijativa neformalnih grupa i udruženja u više od 200 zajednica širom Srbije. Program od samog početka prati potrebe udruženih građana i građanki, i novčano i na druge načine ih podržava da realizuju svoje ideje koje doprinose razvoju i boljitku njihovih zajednica. Trajnu podršku programu daju Balkanski fond za demokratiju (BTD) i Fond braće Rokfeler. 

Povodom učestalih zvaničnih, ali i neformalnih, poziva organizacijama civilnog društva da se ipak uključe u konsultativni proces sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za izradu dokumenta javne politike za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji, podsećamo da se izuzetno netrpeljiva atmosfera prema civilnom društvu, zbog koje su organizacije civilnog društva u aprilu ove godine donele odluku o neučešću u ovom procesu nije promenila.

Tom prilikom su Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vladi Srbije upućeni sledeći zahtevi :

• da Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma objavi izveštaj o slučaju “Spisak”, i da nadležne institucije pokrenu postupak utvrđivanja odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

• da Narodna skupština zaustavi kršenje Etičkog kodeksa i zloupotrebu ove institucije za širenje laži, etiketiranje i zastrašivanje civilnog sektora;

• da se zaustave tabloidne kampanje protiv civilnog sektora i nezavisnih novinara i novinarki u prorežimskim medijima.

 

S tim u vezi, još jednom podsećamo da su bez epiloga prošli slučajevi žestokih napada u Narodnoj skupštini Republike Srbije na civilno društvo i nezavisne medije tokom marta meseca 2021. godine. Tih dana je nekoliko narodnih poslanika, uključujući i šefa najbrojnije poslaničke grupe, Aleksandra Martinovića, izašlo iz okvira prihvatljivog ponašanja i zloupotrebilo Parlament za verbalne napade kojima su širili netrpeljivost i mržnju prema udruženju CRTA i nezavisnom istraživačkom mediju KRIK, kao i za maliciozne lične napade na nekoliko aktivista. Dalje, ni posle godinu dana od slučaja ’Spisak’ i dalje nisu preduzeti koraci za utvrđivanje odgovornosti Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma za to što je ovaj organ bez jasnog pravnog osnova uputio zahtev svim bankama u Srbiji da dostave podatke o računima i transakcijama 37 organizacija i 20 pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva.

OCD su više puta od nadležnih tražile dijalog u cilju hitnog rešavanja zahteva koji su predočeni Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje se, pak, sa svoje strane javno proglasilo nenadležnim za rešavanje pritisaka i napada na civilno društvo. Odgovornost ovog ministarstva, kao i svih drugih institucija, je da poštujući Ustav i zakone Srbije utiču na obezbeđivanje osnovih uslova za rad i delovanje civilnog društva, pre otpočinjanja bilo kakvog procesa koji bi promovisao podsticajno okruženje.

Ukoliko institucije države Srbije zaista iskreno žele da Strategijom stvore podsticajno okruženje za rad civilnog društva i nemaju nameru simuliranja dijaloga i demokratije, verujemo da će učiniti sve što je u njihovoj moći da ispune naše prethodno upućene zahteve. Za uživanje visokih standarda savremene demokratije, otvorenog društva i medijskih sloboda, negovanje kulture dijaloga i stvaranje tolerantnog društvenog ambijenta nephodno je da ključni društveni i politički akteri civilno društvo vide kao važnog partnera čije su aktivnosti usmerene na unapređenje uslova života svih građana Srbije.

 

Potpisnice:

Građanske inicijative
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za ljudska prava
Catalyst Balkans
Centar za evropske politike
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
Evropski pokret u Srbiji
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava- A11
Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Autonomni ženski centar
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Biro za društvena istraživanja
Omladinski centar CK13
Centar za praktičnu politiku
Partneri Srbija
Slavko Ćuruvija fondacija
Trag fondacija
Transparentnost Srbija
Vojvođanski građanski centar
Centar za vladavinu prava
PROTECTA

Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti, učestvovaće u oktobru na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstva u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.

Prvo mesto na nacionalnom takmičenju, osvojio je Ženski centar Užice iz Užica za projekat „Retex“, Inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila u okviru programa za ekonomsko osnaživanje žena iz ranjivih grupa. Cilj Retex-a jeste da se otpadni tekstil više vrednuje na tržištu i da se na taj način smanji negativan uticaj na životnu sredinu.

Razgovarali smo sa Marinom Tucović, menadžerkom programa prikupljanja i reciklaže tekstila, koja nam objašnjava koliko je važna podrška koju Centar dobija od zajednice, kao i podrška koju Centar daje ženama kojima je potrebna.
„Naša priča je velika, ali sada bih se fokusirala na ono što je suština svega, a to je zajednica koja nam mnogo pomaže i zahvaljući kojoj Retex (Ženski centar Užice) postoji. Da nije tekstila koji iz zajednice stiže do nas, mi ne bismo mogli da razvijamo svoju priču. Na Nacionalnom takmičenju Zelene ideje predstavili smo proizvode koji su se dugo testirali na tržištu, kao i nešto što planiramo da razvijamo u budućnosti. Naš razvojni deo i sledeći cilj, jeste proizvodnja recikliranog vlakna.
Od jula ćemo imati pet žena sa stalnim zaposlenjem u centru „Retex“, što smatramo velikim uspehom, s obzirom na to da smo mi jedna mala organizacija iz unutrašnjosti. Naš koncept je zamišljen kao inicijativa koja bi ekonomski osnaživala žene sa kojima radimo. Znate, mi radimo i sa žrtvama porodičnog nasilja i sa ženama sa invaliditetom, a to su sve žene koje nisu konkurentne na tržištu rada i većini njih je posao kod nas prvi i jedini. Jako sam ponosna na to što su dve žene zaposlene kod nas stigle do invalidske penzije, kao i na to što su nam došle i neke druge žene. Naš kolektiv se stalno obnavlja, a očekujemo da ćemo sa razvojem proizvodnje recikliranog vlakna, imati priliku da zaposlimo mnogo više žena“, ponosno kaže Marina.

Iako zvuči kao nešto uobičajeno, reciklirano vlakno se vrlo retko pravi i u svetu, a pogotovo kod nas. Pitamo Marinu kako su se odlučili baš za njega.
„Da, pa to je ideja koja trenutno svakako prevazilazi naše Udruženje, pa možda čak i ovaj region. Reciklirano vlakno je idealna sirovina za industriju netkanog tekstila i mi se svi susrećemo sa proizvodima od recikliranog vlakna a da toga nismo ni svesni – u automobilskoj industriji, u industriji građevinarstva, kao i zvučne i toplotne izolacije. Reciklirano vlakno je pogodno zato što to nije novo vlakno, dakle nema potrošnje izvornih sirovina, odnosno, za to se koristi tekstil koji bi praktično bio otpad. Međutim, kako reciklirano vlakno nastaje mlevenjem otpadnog tekstila, za taj deo nam je potrebna oprema za njegovu proizvodnju. Mi se sada bavimo redizajnom, koji podrazumeva da od gotovih proizvoda koji dolaze kod nas, a ne mogu da se doniraju, izrađujemo, odnosno šijemo nove proizvode, dajući im nov život, istovremeno štiteći životnu sredinu od dodatnog otpada“, objašnjava nam Marina.

Na pitanje koji to poizvode oni sada prave, Marina odgovora: „Na prvom mestu to su edukativne dečije igračke, koje se prave u saradnji sa firmom KobaYagi Toys iz Beograda, koji su nam partneri u ovome. Slede cegeri, za koje se nadamo da će konačno zameniti plastične kese, vrećice za kupovinu zrnastih proizvoda, promo torbe, kecelje i sada aktuelne maske. Znate, sa tekstilom možete mnogo toga da radite, ali je jako važno da postoji tržište za vaš proizvod, da možete da ga prodate. Ja se nadam da idemo ka društvu jednakih mogućnosti i da će ovi proizvodi dobiti mesto koje zaslužuju na tržištu“.

Znamo da je tekstil sve manje kvalitetan a sve više se kupuje, skoro za svaku „sezonu“ u potrazi smo za novim „krpicama“. Pitamo Marinu kako ona gleda na ovaj svetski trend, koji je zastupljen i kod nas.
„Mi na žalost živimo u eri brze mode, koja sama po sebi uključuje veliki procenat sintetičkih vlakana, koja u osnovi predstavljaju derivate nafte. Ti proizvodi su sporni u svakom smislu, ali ako se pretvore u proizvod koji može dugo da traje, kao što je geotekstil, kao što su zvučna i toplotna izolacija, mi smo ih na neki način stavili pod kontrolu. Svakako, mislim da prvo treba da shvatimo da ne moramo da kupujemo „krpice“ svakih 15 dana ili za svaku „sezonu“. Zatim, treba da vidimo šta ćemo sa onim što imamo u garderoberu, na koji način ćemo to iskoristiti, da li ćemo početi ponovo da nosimo neke stvari ili ćemo ih pokloniti. Živo se sećam perioda kada su se pravili šortcevi od farmerki i majice od dukseva i mislim da prvenstveno treba da se vratimo redizajnu, potom da se bavimo reciklažom i tek na kraju proizvodnjom recikliranog vlakna.
Mislim da ovoj temi treba ozbiljno da se posvetimo jer je tekstil sporan po mnogo osnova. Uz to, Evropska unija nas obavezuje da do 2025. godine uvedemo obavezu o posebnom odlaganju tekstila. Tekstilna industrija je veoma agresivna industrija u pogledu životne sredine. U procesu nastajanja tekstilnih proizvoda dolazi do emisije štetnih gasova i stvaraju se velike količine otpadnih voda. Sa druge strane, ogromne količne tekstila vrlo brzo završavaju kao otpad, što je ponovo štetno za životnu sredinu. Pošto je reč o proizvodima koji imaju dugi vek raspadanja, na žalost, vrlo često se spaljuju u nekontrolisanim uslovima, ponovo emitujući štetne gasove.
Nije stvar u tome da samo trošimo prirodne resurse, već da polako prelazimo iz linearne u cirkularnu ekonomiju. Šta to znači? Mi živimo u periodu linearne ekonomije koja podrazumeva pristup „napravi, iskoristi, baci”, a potrebno je da se vratimo prirodi i da proizvodnju uredimo po principu „proizvedi, potroši, ponovo vrati u proizvodnju”. Smatram da je postupanje u skladu sa ovim drugim principom doprinos našeg Centra, ono čime mi utičemo na očuvanje životne sredine“, zaključuje Marina optimistično.

Marini i Ženskom centru Užice iz Užica želimo mnogo uspeha u svim budućim poduhvatima, kao i na na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje će se održati u oktobru u Beogradu i na kojem će još jednom imati priliku da zablistaju.

Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti, učestvovaće u oktobru na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstva u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.

Drugo mesto na nacionalnom takmičenju pripalo je „NewPen” DOO iz Smederevske Palanke. Oni se bave proizvodnjom grafitnih olovaka i bojica od starih novina i recikliranog papira. Dragan Marković i njegova supruga Slavica su osmislili ove olovke i kako kažu, deca su ih jako lepo prihvatila.

NewPen je jedina firma u Srbiji koja se bavi proizvodnjom grafitnih olovaka i bojica, kao i jedina firma u Evropi koja proizvodi olovke i bojice od starih novina. Za početak, Dragan nam je objasnio kako je gledanje filma „Čudan život Timotija Grina“ dovelo do prizvodnje ovih originalnih olovaka.

„Mi smo dosta dugo radili u uslužnim delatnostima, imali smo internet klub i nakon toga ajriš pab, ali smo poželeli da iz ugostiteljstva pređemo u proizvodnju, i to nečega čega nema na tržištu. Jedne večeri smo na televiziji gledali film „Čudni život Timotija Grina“, u kojem otac radi u fabrici olovaka, i meni je palo na pamet da više niko u Srbiju ne proizvodi niti olovke, niti bojice. Supruga i ja smo počeli da istražujemo kako se prave obične drvene grafitne olovke i naišli smo na informaciju da se i u Kini i Indiji one zapravo prave od papira. Ova ideja nas je oduševila! Kontaktirali smo proizvođače u Kini, kako bismo saznali više o samom procesu proizvodnje.

Firmu smo osnovali 2018. godine, 2019. smo uvezli mašine i grafite i te cele godine smo isprobavali nove stvari i pokušavali da napravimo originalan proizvod. Prvo smo napravili olovke koje su bile predebele, potom one koje su bile previše tanke, a na kraju smo došli do idealne debljine, koja je iznosila između 6,9 i 7,1 milimetara. Ovakve olovke su bile dovoljno čvrste i lako su se rezale. Testirali smo ih u Anahem laboratoriji i u Zavodu za javno zdravlje. Posebno je bilo važno za bojice da zadovolje EN71-3 evropski standard usaglašenosti proizvoda, što su i ispunile“, ponosno ističe Dragan.

Osnovni materijal koji Dragan i Slavica koriste u proizvodnji jeste stari papir, te smo zamolili Slavicu da nam kaže nešto više o tome o kojim vrstama papira se radi i kako do njega dolaze.

„Trenutno koristimo samo stare novine i to ne sve. Pored kvaliteta papira gledamo i kvalitet onoga što je napisano u novinama, jer će se to videti na olovkama. Uglavnom biramo ili neutralne stranice ili one sa malo boje, kao što su recimo u sportskim novinama. U procesu smo isprobavanja još nekih vrsta papira, a planiramo da koristimo i papir na kojem ćemo sami uraditi dizajn i to edukativnog karaktera. Imamo prijatelje koji imaju kafiće, oni nam čuvaju svoje novine, a čuvaju nam ih i neki prijatelji koji inače kupuju novine za sebe. U planu nam je i da oživimo sakupljanje stare hartije, ali zbog situacije sa Kovidom, ova ideja je za sada na čekanju“, priča nam Slavica.

Pretpostavili smo da su olovke i bojice najpre namenjene deci, Ali Dragan nas ispravlja: „Olovke i bojice jesu namenjene deci školskog i predškolskog uzrasta, ali ih svakako kupuju roditelji, te se mi zapravo obraćamo roditeljima. Deci se olovke dopadaju zato što su šarene, lepe i zanimljive, i znamo da vole da ih koriste. Dok smo isprobavali proizvode davali smo ih prijateljima u Smederevskoj Palanci koji imaju decu, da ih isprobaju, kako pišu, da li se lepo režu i sva deca su bila oduševljena. Naš sin je bio 4. razred osnovne škole, kada smo započeli ovu priču i ponosno ih je nosio u školu i delio drugarima, koji su ih zaista koristili“, objašnjava nam Dragan.

O saradnji sa školama i vrtićima, detaljnije nam priča Slavica: „Do sada smo ostvarili saradnju sa osnovnim i srednjim školama. Osnovni princip naše proizvodnje olovaka i bojica jeste ručni rad. Svaki grafit moramo ručno da stavimo u novinu, pa tako upakovan grafit se šalje na poluautomatizovane mašine, koje dovršavaju proces formiranja olovaka. Nakon toga olovke osušimo, i ako ih nosimo deci u osnovnu ili srednju školu, napišemo imena dece, kojima su olovke namenjene. Kada se dogovorimo da osnovci ili srednjoškolci posete našu proizvodnju, uključimo ih u proces pravljenja i svakom damo mogućnost da napravi svoju jedinstvenu olovku. Saradnju sa vrtićima još uvek nismo uspostavili zbog strogih pravila ulaska u vrtiće, usled Kovida, ali svakako imamo dosta ideja za olovke za najmlađe, te ćemo sačekati pogodnije vreme da ih realizujemo“, zaključuje Slavica optimistično.

Draganu i Slavici želimo mnogo uspeha u svim budućim poduhvatima, kao i na na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje će se održati u oktobru u Beogradu i na kojem će još jednom imati priliku da zablistaju.

Mi, dolepotpisane organizacije targetirane od strane Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u slučaju “Spisak”, kao i organizacije okupljene oko platforme “Tri slobode”, ukazujemo da vlasti simuliraju konsultovanje građanskog društva u pripremi Nacionalne procene ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma, i zahtevamo da se ovaj proces zaustavi dok se ne preduzmu koraci za utvrđivanje odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave u slučaju “Spisak”. Ova procena je važan dokument na osnovu koga će biti definisane mere državnih organa i banaka koje mogu uticati na rad organizacija civilnog društva, neprofitnih medija, fondacija i zadužbina u Srbiji, kreiranjem negativne percepcije o radu ovih subjekata i urušavanjem njihove poslovne reputacije i kredibiliteta.

Sredinom juna 2021. godine, Radna grupa za izradu procene rizika od finansiranja terorizma i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvali su organizacije civilnog društva da popune Upitnik za procenu ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma u periodu od 11. do 25. juna 2021. Poziv za popunjavanje upitnika je upućen bez prethodnog predstavljanja svrhe i procesa izrade procene, metodologije prikupljanja podataka i njihove naknadne upotrebe. Sastanak sa organizacijama je najavljen kao moguć tek nakon popunjavanja upitnika u periodu od 28. juna do 7. jula. Ovo ukazuje da je neiskrena namera da „konačna ocena rizika bude zajednički rezultat rada svih institucija i organizacija civilnog društva“ jer se od građanskog društva traži da učestvuje u procesu bez ključnih informacija i dogovora o načinu saradnje. Primer pravog partnerskog odnosa se može naći u Severnoj Makedoniji u kojoj su nadležne institucije napravile zajedničku grupu sa organizacijama civilnog društva koja je koordinirala procesom informisanja građanskog društva u pripremi procene rizika, prikupljanja i analize podataka. Zajedničkim snagama su definisane i preporuke za otklanjanje mogućnosti za zloupotrebu neprofitnih organizacija. Ovaj proces je trajao više meseci, za razliku od mesec dana koliko je predviđeno za konsultovanje građanskog društva u Srbiji.

Posebno je zabrinjavajuće što se na ovaj način komunicira nakon ozbiljnog narušavanja poverenja između državnih organa i građanskog društva u slučaju Spisak. Podsećamo da je Radna grupa za finansijsku akciju (FATF – the Financial Action Task Force), ocenila da je proverom bankarskih transakcija 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova, Uprava za sprečavanja pranja novca prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama ovog glavnog međunarodnog tela za uspostavljanje standarda za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Takođe, ovim povodom UN specijalni izvestioci za ljudska prava ocenili su da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, ograniči njihov rad i uguši kritiku vlasti. Do danas, Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Vlade Srbije nije odgovorila na zahtev organizacija civilnog društva da javno objavi ključne nalaze tzv. strateške analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa zakonom i da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.

Borba protiv finansiranja terorizma na osnovu pouzdane i kredibilne analize rizika napravljene u saradnji sa građanskim društvom zahteva otklanjanje štete organizacijama i pojedincima koji su neprimerno targetirani i dogovor oko transparetnog i smislenog procesa konsultacija.

Potpisnici:
1. Centar za vladavinu prava
2. Omladinski centar CK13
3. BIRODI
4. BIRN
5. Beogradski centar za ljudska prava
6. Građanske inicijative
7. Trag fondacija
8. A11
9. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
10. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
11. Autonomni ženski centar
12. Slavko Ćuruvija fondacija
13. Centar za praktičnu politiku
14. NUNS
15. CINS
16. Fond za humanitarno pravo
17. Yucom
18. Centar za evropske politike
19. Evropski pokret u Srbiji
20. CANVAS
21. Helsinški odbor za ljudska prava
22. Protecta
23. Vojvođanski građanski centar
24. Proaktiv
25. CRTA

Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti, učestvovaće u oktobru na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstva u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.

Treće mesto na nacionalnom takmičenju, osvojilo je Udruženje „Pruži korak“ iz Beograda za Pruži korak Biz aplikaciju – pedometar za mobilne telefone namenjen kompanijama za njihove CSR kampanje u kojima će motivisati zaposlene da hodanjem čine dobro za sebe i za zajednicu.

Iz Inicijative „Pruži korak“ razgovarali smo sa Tamarom Klarić i Bogdanom Stevanovićem.

Za početak pitali smo Tamaru da nam kaže nešto više o nastanku ove ideje i o tome kako su od prvih koraka stigli do dve masovne „Pruži korak“ kampanje.

„Jedan deo naše inicijative je društveni aktivizam koji smo započeli 2017. i 2019. godine, kada smo organizovali dve masovne „Pruži korak“ kampanje u kojima je na kraju učestvovalo preko pola miliona ljudi i u kojima smo svi zajedno ostvarili materijalni doprinos društvenoj zajednici u iznosu većem od pola miliona evra. Ono što smo mi prepoznali iz te dve masovne kampanje jeste potreba da ovaj alat usmerimo i ka privrednom sektoru i da omogućimo kompanijama da koristeći našu aplikaciju, odnosno novu aplikaciju koju ćemo napraviti, uključe svoje zaposlene u doprinos zajednici i opštem dobru. Nova aplikacija će takođe biti u vidu pedometra, kao što je je i naša prva „Pruži korak“ aplikacija, a biće i brendirana i personalizovana za kompanije koje budu želele da je koriste“, objašnjava nam Tamara.

Upitan za planove za naredni period, Bogdan kaže: „Mi ćemo nastaviti sa našim aktivizmom kroz masovnu „Pruži korak“ aplikaciju za sve građane, gde će kompanije moći da doniraju za NURDOR, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, kroz ovu aplikaciju koju mi već imamo i koju smo koristili u prethodnoj kampanji. Uz veliku zahvalnost Trag fondaciji na njihovoj podršci, sada ćemo imati priliku da oformimo samoodrživu priču, koja će moći da finansira „sebe“ i da podržava različite grupe ljudi kojima je pomoć potrebna. Kompanije će moći da iznajmljuju aplikaciju, pri čemu će njihovi zaposleni moći da pešače, da se u timovima takmiče ko će više prepešačiti i na kraju će pobednički tim moći da donira novac u humanitarne svrhe, odnosno da odredi kome će kompanija za koju radi donirati novac. Na ovaj način se otvara prostor za doniranje i drugim organizacijama, odnosno, kompanije imaju mogućnost da same prepoznaju koje su osetljive grupe i teme kojima žele da se bave. Jako nam je drago što će uz podršku Trag fondacije ova ideja sada definitivno moći da stane na noge, tj. da se realizuje“.

O tome koliko su važni zajedništvo i društveni aktivizam Tamara najbolje objašnjava kada kaže da nije toliko važno da 100 ljudi da sve od sebe, već je važnije da 100.000 ljudi da svoj mali doprinos. „Naša ideja, zapravo ideja iza svih naših projekata, kako ovog koji sada razvijamo, tako i onog koji smo razvijali kroz društveni aktivizam, leži u zajedništvu. Mi smatramo da ne moraju postojati posebne definicije za društvenu odgovornost kompanija, građana i organizacija, već da možemo stvoriti jedan mehanizam koji će upravo kroz zajedništvo stvoriti prostor da svako od nas, ali mnogo nas, po malo doprinese. Nije potrebno da 100 ljudi sve radi savršeno i da da sve od sebe. Dovoljno je da se kod 100.000 ljudi probudi svest i da ih podstakne da da daju svoj mali doprinos. Nadamo se da ćemo sa masovnom aplikacijom, kao i sa aplikacijom za kompanije, ući u živote ljude i pomoći im da shvate da je društveni aktivizam svima nama blizak i da je briga o zajednici zapravo briga o sebi“, zaključuje Tamara.

Na pitanje da li nekad dolazi do sukoba između ideala i realnosti svakodnevice, Bogdan objašnjava kako oni uspevaju da pronađu balans: „Znate kako, mislim da i Tamara i ja posedujemo racio, ali postoji i onaj deo koji se vodi idealima. Na neki način, ta dva dela nas se stalno „prepucavaju“. S jedne strane, mislimo da smo na tragu dobre ideje, dok se s druge strane pitamo da li će ljudi umeti da je prepoznaju. Ipak, smatram da ukoliko zaista verujemo u svoju viziju, treba hrabro da krenemo napred u njenu realizaciju. Rekao bih da ljudi koji se bave društvenim aktivizmom, a tu ubrajam i Tamaru i sebe, zadržavaju dete u sebi, veru u ljude i veru u bolje sutra. Sve je to naše pokretačko gorivo, koje nas vodi ne samo ka ostvarenju konkretnih rezultata, već i ka većoj povezanosti i osećaju da nešto zajednički menjamo na bolje. Kad taj osećaj postoji, bojazan od neuspehe gotovo nestaje“, za kraj zaključuje Bogdan.

Tamari i Bogdanu želimo mnogo uspeha u svim budućim poduhvatima, kao i na na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje će se održati u oktobru u Beogradu i na kojem će još jednom imati priliku da zablistaju.

Trag fondacija je na Forumu za Zelene ideje 2021. odabrala tri najbolje preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, koje su nagrađene sa po 5.000 dolara. Izabrani projekti učestvovaće krajem septembra na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana gde će još jednom imati priliku da osvoje dodatna novčana sredstava, u iznosu od 5.000 do 10.000 dolara.

Prvo mesto je osvojio Ženski centar Užice iz Užica, za projekat „Retex”, inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila u okviru programa za ekonomsko osnaživanje žena iz ranjivih grupa. Cilj Retex-a jeste da se otpadni tekstil više vrednuje na tržištu i da se na taj način smanji negativan uticaj na životnu sredinu. Drugo mesto je pripalo NewPen D.O.O. iz Smederevske Palanke, koji se bave proizvodnjom grafitnih olovaka i bojica od starih novina i recikliranog papira, dok je treće mesto osvojilo udruženje Pruži korak iz Beograda za Pruži korak Biz aplikaciju – pedometar za mobilne telefone, namenjen kompanijama za njihove CSR kampanje, u kojima će motivisati zaposlene da hodanjem čine dobro za sebe i za zajednicu.

„Veoma mi je drago što je meni pripala čast da proglasim pobednike ovogodišnjeg Foruma za Zelene ideje. Svake godine žiri ima sve teži posao jer na konkurs pristižu sve kvalitetnije i raznovrsnije inovativne zelene preduzetničke ideje i projekti. Čestitala bih svim ovogodišnjim finalistima, posebno pobednicima i poželela bih im da jednako predano nastave da se bave rešavanjem problema u svojim lokalnih zajednicima, oslanjajući se na resurse iz zajednica ali i štiteći životnu sredinu u njoj. Pobednicima želim i mnogo sreće na regionalnom takmičenju Zelene ideje Balkana, koje se održava na jesen”, izjavila je Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije.

Ove godine na konkurs se prijavilo 26 projekata, dok je u uži krug ušlo njih 10, koji su tokom Foruma žiriju predstavili svoje zelene i inovativne projekte. Kriterijumi koje je žiri uzimao u obzir bili su: potencijal koji projekat ima za ostvarenje značajanog uticaja u svojoj lokalnoj zajednici, oslanjanje na lokalne resurse, zapošljavanje lokalnog stanovništva i korišćenje njihovih znanja i veština, kao i kreativan pristup rešavanju ekonomskih, društvenih i problema životne sredine. 

Žiri su činili: Vladimir Jovanović, šef Odeljenja socijalnog bankarstva Erste Bank a.d. Novi Sad, Marijana Savić, direktorka udruženja Atina i socijalnog preduzeća Bagel Bejgl, Milijana Lazarević, preduzetnica iz Centra za razvoj participativnog obrazovanja (igračke Andramolje), Paola Petrić, programska koordinatorka i zamenica direktora kancelarije Fondacije Hajnrih Bel i Una Stanimirović, stručnjakinja za održivo poslovanje, A1 Srbija.

Deveti po redu Forum za Zelene ideje se sprovodi uz podršku Fonda braće Rokfeler, programa Balkan Green Ideas i programa Evropske unije Erasmus+. Forum je pokrenut sa idejom da se udruženjima i malim preduzećima pruži ohrabrenje i obezbede novčana sredstva, kako bi razvijali inovativne preduzetničke projekte, zasnovane na principima održivog razvoja.

Projekat EU TACSO 3, u saradnji sa Trag fondacijom, organizovao je 9. i 10. juna onlajn konferenciju pod nazivom „Godinu dana kasnije: Grassroots organizacije na čelu solidarnog odgovora na pandemiju COVID-19“.

Na dvodnevom događaju je učestvovalo više od 50 predstavnika organizacija iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije i Turske. Konferencija je organizovana kao nastavak regionalnog sastanka EU TACSO 3 o hitnom odgovoru, iz juna 2020, a za cilj je imala dopunu diskusije u kontekstu posledica na civilno društvo i društvo uopšte, kao i bavljene post-kriznim obrascima u budućnosti.

Ovaj onlajn događaj je pružio prostor za ravnopravno učenje o izazovima tokom COVID-19 i drugih složenih kriza, kao i zajedničko istraživanje rešenja lokalne zajednice. U okviru panela, organizacije su diskutovale o konkretnim izazovima aktivizma u doba pandemije, i načinima koje su uspele da prevaziđu krizu i odgovore na potrebe zajednica.

Na konferenciji je zaključeno da je kriza izazvana COVID-19 pandemijom donela različite pravne, administrativne i logističke prepreke za rad civilnog društva, ali je i pokazala njegovu snagu. Efikasan odgovor organizacija civilnog društva na posledice pandemije je pokazao ograničenost centralizovnog sistema vlasti, te su organizacije pozvale na proces decentralizacije odlučivanja i prepoznavanje njihove uloge i kapaciteta u borbi sa krizom, a zarad veće otpornosti zajednica.

Tokom konferencije, predstavljena je i publikacija „Solidarni odgovor na COVID-19: Rezultati ostvareni u zajednicama kroz program urgentne podrške”, koju možete preuzeti na linku https://bit.ly/3cw4CtI.

Trag fondacija je, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), predstavila nalaze istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji za 2020. godinu, koje je sprovedeno u saradnji sa agencijom Ipsos Strategic Marketing. Prema rezultatima istraživanja, najsnažniji motivi građanima Srbije da se uključe u dobrotvorne akcije su osećaj da čine dobro delo i uverenje da ličnim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema.

Najveću motivisanost građani su pokazali kada je potrebno pomoći deci oboleloj od retkih bolesti i s invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, teško bolesnima, siromašnima i žrtvama nasilja. I pored loše materijalne situacije, zabeležen je rast prosečne vrednosti pojedinačnih donacija. Prosečni minimalni i maksimalni iznosi izdvojeni iz ličnih budžeta u dobrotvorne svrhe u 2020. godini veći su u odnosu na prosek iz 2018. godine. Naime, najmanja prosečna donacija u 2020. godini iznosila je 408 dinara, što je za 32 odsto ili za 130 dinara više u odnosu na iznos donacija dve godine ranije. Najveća prosečna darovana suma u 2020. godini iznosila je 1.562 dinara, odnosno 3 odsto ili 33 dinara više od najveće prosečno donirane sume u 2018. godini.

Poverenje u organizatore filantropskih akcija je takođe važan motiv građanima da se uključe u neku filantropsku aktivnost. Fondacije se nalaze na visokom trećem mestu liste subjekata koje građani Srbije navode kao one koje bi podržali u cilju prikupljanja sredstava za neki plemeniti cilj, odmah nakon ličnih inicijativa građana i zdravstvenih ustanova. Javnost Srbije u fondacijama vidi subjekte od poverenja i za njih veruje da poseduju stručan kadar i mobilizatorsku moć pokretanja filantropskih akcija.

“Gotovo polovina građana bi dala novac fondaciji koja ulaže u opšte dobro. Pritom, ukoliko bi se odlučili da novac usmere preko fondacija, najveći broj građana, 42 odsto, bi želeo da povremeno dobija informacije o daljem toku svoje donacije. Nešto više od četvrtine njih, izrazilo je želju da redovno dobija izveštaje, dok je svaki deseti građanin iskazao spremnost da se lično, volonterski uključi u neku akciju davanja za opšte dobro. Nama je ovo pokazatelj da je potrebno podsticati građane i na druge vidove pomoći, kao što su doniranje robe, znanja i vremena, ali i obezbediti im mehanizame podrške, poput poreskih olakšica i povoljnije zakonodavne regulative”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. 

“Istraživanje je pokazalo da je neophodno raditi na povećanju poverenja u sve društvene aktere koji se bave filantropskim aktivnostima. Za same filantropske akcije je važno da se transparentno sprovode, što je odgovornost organizatora akcija. Uočeno je i da je potrebno omogućiti građanima veću dostupost informacija o akcijama davanja za opšte dobro, u čemu ključnu ulogu igraju mediji, koji bi trebalo da o njima izveštavaju redovno i sveobuhvatno, od početka do kraja”, istakla je Jelena Avramović, menadžerka programa, USAID Srbija. 

Istraživanje je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno je čine Trag fondacija, Smart kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. 

Tokom aprilske runde konkursa za program Aktivne zajednice, pristigla je 91 prijava iz 37 zajednica širom Srbije, od kojih je Odbor aktivista odabrao 19 inicijativa koje su ušle u uži krug konkursa. 

Njihovi predstavnici imaće priliku da prisustvuju treningu Pokrenimo zajednice, gde će zajedno sa trenerima raditi na razvoju i unapređenju svojih koncepata ideja za dalji tok takmičenja.

– Udruženje za pomoć osobama sa teškoćama u razvoju “Različak”, Surdulica
– Neformalna grupa “Plat.FORMA”, Beograd
– Udruženje građana “Volim Padinjak”, Beograd
– Udruženje građana “Romkinje sa sela”, Pirot
– Plivački klub za osobe sa invaliditetom “Swimbo”, Beograd
– Neformalna grupa “Teen Assistants”, Ćićevac
– Neformalna grupa “OsnaŽENE do cilja”, Pirot
– Udruženje za zaštitu životinja “ČARNA”, Valjevo
– Neformalna grupa “Za lepšu Čentu”, Čenta (Zrenjanin)
– Neformalna grupa “Outhide”, Zaječar
– Udruženje građana “Vratimo trolu 28”, Beograd
– Udruženje građana “Centar za trudnice, roditelje i klince”, Zaječar
– Neformalna grupa “Stražari Skrapeža”, Vranjani (Požega)
– Neformalna grupa “Zeleni talas”, Čačak
– Neformalna grupa “Barbešani”, Donji Barbeš (Gadžin Han)
– Edukativno rekreativni centar “Zagrljaj”, Kruševac
– Udruženje građana “Klara i Rosa”, Subotica
– Neformalna grupa “Ideja Distrikt”, Dračić (Valjevo)
– Udruženje građana “Seoski kulturni centar Markovac”, Markovac (Velika Plana) 

Trajnu podršku programu daju Balkanski fond za demokratiju (BTD) i Fond braće Rokfeler.