Trag fondacija logo
Doniraj

Ознака: socijalno preduzeće

SEME Inkluzije: Održan završni događaj u okviru programa

Sredinom marta, održana je završna konferencija u okviru programa prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom. SEME Inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju, osmišljen je sa ciljem da podrži ideje koje obezbeđuju zaposlenje ugroženim grupama i svojim radom imaju pozitivan uticaj i na širu zajednicu. U Severnoj Makedoniji smo sa partnerima iz organizacije ARNO iz Severne Makedonije i udruženja Optimist iz Bosilegrada, učesnicima u programu i stručnim sagovornicama iz oblasti socijalnog preduzetništva, razgovarali o naučenim lekcijama i mogućnostima za dalja unapređenja u ovoj oblasti.

 

Prekogranična saradnja otvara prostor za povezivanje i učenje

 

Tokom prvog panela, Ivana Marković ispred Trag fondacije, Vladimir Stojanović iz udruženja Optimist i Irina Janevska ispred organizacije ARNO su, uz moderaciju Olge Rajčić, razmenili svoje utiske o programu i njegovim rezultatima. Saško Mitovski, gradonačelnik Krive Palanke, gde je događaj održan, govorio je o status socijalnoj preduzetništva u ovom mestu i mogućnosti da ono dobije podršku. 

Ivana Marković je istakla: “Uprkos izazovima, uspeli smo da u okviru projekta otvorimo prostor za učenje, saradnju i razmenu između učesnika.”

 

Koliko su institucije zainteresovane za socijalno preduzetništvo?

 

Drugi deo događaja bio je posvećen iskustvima i utiscima stručnjakinja u oblasti socijalne ekonomije, njenog razvoja i implementacije. Zorana Milovanović, ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE i Barbara Sadovska, predsednica fondacije Barka iz Poljske i tim liderka u projektu podrške socijalnim preduzećima u Severnoj Makedoniji govorile su o stvarima koje one prepoznaju kao važne u procesu podizanja svesti o solidarnoj ekonomiji i ulozi socijalnih preduzeća u društvu. 

“U Srbiji ima 20 socijalnih preduzeća, što je mali broj. Ali, vidi se pomak i institucije pokazuju interesovanje da podrže razvoj socijalne ekonomije. Pokrenuta je i regionalna deklaracija o socijalnoj ekonomiji”, podvukla je Zorana Milovanović.

Snežana Milisavljević, iz udruženja “Putokaz” iz Kragujevca, istakla je da je važno da se razmenjuje znanje. “Važno je da podržavamo jedni druge međusobnom kupovinom proizvoda, jer mi nismo jedni drugima konkurencija. Osim toga, važno je da imamo i uvid u evropske prakse, da idemo u studijske posete, da imamo mentorsku podršku, kao i da naučimo da svoje znanje i kreativnost izrazimo tako da dobijemo visokokvalitetne proizvode i za tržište van regiona”, zaključila je ona.

 

I pored svih izazova – vredi

 

Treći panel je bio prilika za učesnike da podele šta su naučili tokom sprovođena projekta, kao i sa kojim izazovima su se suočavali. Kao situacije koje nisu mogli da predvide, a kojima bi trebalo posvetiti pažnju u kontekstu razvoja socijalnog preduzetništva jesu: osuda, pritisak i očekivanja zajednice, potrebno vreme i trud da se koncept ovakvog vida preduzetništva, okrenutog zajednici i opštem dobru, približi ljudima u široj okolini, ali i velika odgovornost koju nosi poduhvat da se ovakve ideje implementiraju.

Ipak, Nenad Pejin iz Udruženja građana OSMEH istakao je: “Vredi. Nije lako, ali ne treba bežati od zadataka koje doživljavamo kao opterećujuće poput izveštavanja, rada sa finansijama ili zadataka koje radimo po prvi put i zbunjuju nas.”

Amar Kačar, iz udruženja SIEC i Maria Duda Dibiaggio ispred Countryside Retreat-a podvukli su  da za bavljenje socijalnim preduzetništvom pre svega treba imati empatiju. “Ukoliko je motiv samo profit, ne možemo se smatrati socijalnim preduzećem – čak i ako  upošljavamo ljude iz osetljivih grupa i ako imamo proizvode ili usluge koji su razvijeni sa svesti o društveno korisnom poslovanju i opštem dobru”, istakli su.

U okviru programa, pet projekata je podržano nabavkom opreme ili usluga neophodnih da sa radom nastave ili da svoje ideje pokrenu.

Program prekogranične saradnje: Održana konferencija posvećena podršci socijalnom preduzetništvu

U četvrtak, 29. septembra, u Regionalnoj privrednoj komori Srbije u Leskovcu, održana je celodnevna konferencija Socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju. Konferencija je bila prvi zvanični događaj u okviru projekta SEME inkluzije koji Trag fondacija sprovodi u saradnji sa udruženjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada. Projekat je deo programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije koji finansirana Evropska unije, a kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.

Događaj je okupio predstavnike socijalnih preduzeća, lokalnih samouprava i relevantnih institucija iz obe zemlje, zainteresovane građane i građanke, kao i predstavnike organizacija koje sprovode projekat. Program konferencije otvoren je uvodnim obraćanjem Natalije Simović, direktorke programa donacija Trag fondacije, koje je ovom prilikom izjavila: 

Drago nam je da smo otvorili prostor za razmenu – kako uspešnih priča i dobrih praksi, tako i izazova sa kojima se socijalna preduzeća susreću u svom radu. Verujemo da je ovaj događaj važan korak ka uspostavljanju jake prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom u domenu socijalnog preduzetništva, ali i ka osnaživanju solidarnih preduzetnika na putu ka održivosti i stabilnom poslovanju.

Konsultant Miloš Antić potom je predstavio rezultate analize Mape ekosistema socijalne ekonomije, koja predstavlja trenutno stanje solidarnog preduzetništva u pograničnim oblastima – Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u Srbiji i Severeositočnom i Skopskom regionu u Severnoj Makedoniji.

Na prvoj panel diskusiji, usmerenoj na temu razvoja i podrške socijalnom preduzetništvu u Srbiji i Severnoj Makedoniji, učesnici su razmenili svoja iskustva i zapažanja u vezi sa zakonskim okvirima, njihovim izostankom i mogućnostima u ove dve zemlje. Dragan Srećković, ispred Koalicije za razvoj socijalne ekonomije, istakao je da je od velike važnosti da se sama socijalna preduzeća udružuju i rade na svojoj vidljivosti, ali da značajnu ulogu u povezivanju igraju i projekti kao što je SEME inkluzije.

Posebno su bili dragoceni uvidi koje je podelila Barbara Sadovska, suosnivačica fondacije Barka iz Poljske i vođa tima projekta Podrška socijalnim preduzećima u Skoplju. Ona je istakla da su detaljnim istraživanjem mapirali tri oblasti na kojima je potrebano da se radi, kako bi rezultati bili dugoročni: 1) postojanje organizacija koje rade kao socijalna preduzeća, ali nemaju obavezu da zapošljavaju ljude iz osetljivih grupa; 2) postojanje organizacija koje su u obavezi da zapošljavaju ljude iz osetljivih i teško zapošljivih grupa i 3) uspostavljanje centara za rehabilitaciju i reintegraciju ranjivih grupa (zavisnika, često nezaposlenih ljudi i slično).

Miroljub Nikolić iz organizacije Karitas iz Šapca je istakao da je saradnja između socijalnih preduzeća i države trend u rastu tokom poslednjih 15 godina, kao i da, u kontekstu donošenja Zakona o socijalnim preduzećima, posebnu pažnju treba posvetiti promociju zakona i registraciji ovih preduzeća. Nikolić je dodao da socijalna zaštita predstavlja važan element poslovanja socijalnih preduzeća. 

Osnivačica Udruženja za socijalne inovacije ARNO iz Skoplja, Irina Janevska, naglasila je i važnost podrške socijalnim preduzećima kroz kupovinu njihovih proizvoda – tako su promotivni materijali za konferenciju bile kartice sa semenom koje se mogu zasaditi, produkt zelenog biznisa iz Severne Makedonije, kao i olovke napravljene od recikliranih novina koje proizvodi solidarno preduzeće NewPen iz Srbije.

Kao najveći izazov opstanka socijalnih preduzeća, istaknuta je saradnja sa javnim preduzećima, kao i sa lokalnim samoupravama, ali i modeli finansiranja koje bi trebalo prilagoditi tako da budu što održiviji.

Drugi panel, koji je moderirao Vladimir Stojanović iz Udruženja Optimist iz Bosilegrada, bio je prilika da predstavnici socijalnih preduzeća, u ulozi kreatora promena, podele svoja iskustava. Primerom preduzeća Radanska ruža, osnivač Predrag Stošić istakao je da je pokretanje socijalnog preduzeća višestruko osnažujuće – kako za osetljive grupe koje kroz njih dobijaju priliku za ekonomsku samostalnost i za zajednicu u kojoj deluju, ali i one koji odluče da takva preduzeća pokrenu. Za njega lično, vođenje Radanske ruže ujedno predstavlja i proces učenja o tome kako najbolje može da podrži žene iz osetljivih grupa.

Gordana Rodić Kitanovska, ispred Organizacije za osnaživanje i integraciju u jugoistočnoj Evropi – SIEC, kao ključne korake u funkcionisanju socijalnih preduzeća navela je dugoročnu i održivu podršku, ali i  edukaciju i integraciju pripadnika i pripadnica ciljnih grupa.

Potencijal socijalnog preduzetništva je posebno uočljiv u poslovanju Balkan Express Handels gmbh, čiji je osnivač Hans-Jorg Humer odlučio da u Austriji ponudi veliki broj različitih proizvoda nastalih u okviru socijalnih preduzeća u Srbiji i Severnoj Makedoniji. U svom onlajn uključenju, Hans se osvrnuo i na stabilnost ovih preduzeća, koja je vrlo često veliki izazov. 

Dejan Stojanović, iz Udruženja za društveni i ekonomski razvoj In Vivo iz Skoplja, upotpunio je Hansovo zapažanje, navodeći da oni aktivno rade na razvijanju nekoliko modela socijalnog preduzetništva i 360 integraciji. Dejan se takođe osvrnuo na pouke koje su izvukli nakon izazova koje je donela pandemija ističući da je vrlo važno da i socijalna preduzeća imaju razvijenu lepezu usluga i proizvoda kako bi imali prihode iz nekoliko izvora i na taj način bili otporniji.

Na samom kraju dana, učesnici su kroz rad u grupama mapirali izazove i mogućnosti razvoja prekogranične saradnje u kontekstu solidarnog preduzetništva. Kao zajednički zaključak učesnika, ističe se važnost podrške – kako civilnog sektora, kroz različite projekte i mogućnosti umrežavanja, lokalnih i republičkih vlasti, tako i posvećen rad samih organizacija na većoj vidljivosti i informisanosti šireg stanovništva o socijalnom preduzetništvu i njegovim benefitima. 

Podsećamo da se prijava za učešće na Akademiji socijalne ekonomije otvorena do ponedeljka, 10. oktobra, do kraja dana. Mogu se prijaviti socijalna preduzeća i oni koji to žele da postanu, bilo da su registrovani ili u procesu osnivanja, a koja se nalaze na teritoriji Pčinjskog i Jablaničkog okruga, kao i Severoistočnog i Skopskog regiona.

Sve informacije o načinu prijave, kao i o projektu SEME inkluzije – Socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju dostupne su na sajtu Trag fondacije.

Foto: Predrag Zdravković