U četvrtak, 29. septembra, u Regionalnoj privrednoj komori Srbije u Leskovcu, održana je celodnevna konferencija Socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju. Konferencija je bila prvi zvanični događaj u okviru projekta SEME inkluzije koji Trag fondacija sprovodi u saradnji sa udruženjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada. Projekat je deo programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije koji finansirana Evropska unije, a kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.
Događaj je okupio predstavnike socijalnih preduzeća, lokalnih samouprava i relevantnih institucija iz obe zemlje, zainteresovane građane i građanke, kao i predstavnike organizacija koje sprovode projekat. Program konferencije otvoren je uvodnim obraćanjem Natalije Simović, direktorke programa donacija Trag fondacije, koje je ovom prilikom izjavila:
Drago nam je da smo otvorili prostor za razmenu – kako uspešnih priča i dobrih praksi, tako i izazova sa kojima se socijalna preduzeća susreću u svom radu. Verujemo da je ovaj događaj važan korak ka uspostavljanju jake prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom u domenu socijalnog preduzetništva, ali i ka osnaživanju solidarnih preduzetnika na putu ka održivosti i stabilnom poslovanju.
Konsultant Miloš Antić potom je predstavio rezultate analize Mape ekosistema socijalne ekonomije, koja predstavlja trenutno stanje solidarnog preduzetništva u pograničnim oblastima – Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u Srbiji i Severeositočnom i Skopskom regionu u Severnoj Makedoniji.
Na prvoj panel diskusiji, usmerenoj na temu razvoja i podrške socijalnom preduzetništvu u Srbiji i Severnoj Makedoniji, učesnici su razmenili svoja iskustva i zapažanja u vezi sa zakonskim okvirima, njihovim izostankom i mogućnostima u ove dve zemlje. Dragan Srećković, ispred Koalicije za razvoj socijalne ekonomije, istakao je da je od velike važnosti da se sama socijalna preduzeća udružuju i rade na svojoj vidljivosti, ali da značajnu ulogu u povezivanju igraju i projekti kao što je SEME inkluzije.
Posebno su bili dragoceni uvidi koje je podelila Barbara Sadovska, suosnivačica fondacije Barka iz Poljske i vođa tima projekta Podrška socijalnim preduzećima u Skoplju. Ona je istakla da su detaljnim istraživanjem mapirali tri oblasti na kojima je potrebano da se radi, kako bi rezultati bili dugoročni: 1) postojanje organizacija koje rade kao socijalna preduzeća, ali nemaju obavezu da zapošljavaju ljude iz osetljivih grupa; 2) postojanje organizacija koje su u obavezi da zapošljavaju ljude iz osetljivih i teško zapošljivih grupa i 3) uspostavljanje centara za rehabilitaciju i reintegraciju ranjivih grupa (zavisnika, često nezaposlenih ljudi i slično).
Miroljub Nikolić iz organizacije Karitas iz Šapca je istakao da je saradnja između socijalnih preduzeća i države trend u rastu tokom poslednjih 15 godina, kao i da, u kontekstu donošenja Zakona o socijalnim preduzećima, posebnu pažnju treba posvetiti promociju zakona i registraciji ovih preduzeća. Nikolić je dodao da socijalna zaštita predstavlja važan element poslovanja socijalnih preduzeća.
Osnivačica Udruženja za socijalne inovacije ARNO iz Skoplja, Irina Janevska, naglasila je i važnost podrške socijalnim preduzećima kroz kupovinu njihovih proizvoda – tako su promotivni materijali za konferenciju bile kartice sa semenom koje se mogu zasaditi, produkt zelenog biznisa iz Severne Makedonije, kao i olovke napravljene od recikliranih novina koje proizvodi solidarno preduzeće NewPen iz Srbije.
Kao najveći izazov opstanka socijalnih preduzeća, istaknuta je saradnja sa javnim preduzećima, kao i sa lokalnim samoupravama, ali i modeli finansiranja koje bi trebalo prilagoditi tako da budu što održiviji.
Drugi panel, koji je moderirao Vladimir Stojanović iz Udruženja Optimist iz Bosilegrada, bio je prilika da predstavnici socijalnih preduzeća, u ulozi kreatora promena, podele svoja iskustava. Primerom preduzeća Radanska ruža, osnivač Predrag Stošić istakao je da je pokretanje socijalnog preduzeća višestruko osnažujuće – kako za osetljive grupe koje kroz njih dobijaju priliku za ekonomsku samostalnost i za zajednicu u kojoj deluju, ali i one koji odluče da takva preduzeća pokrenu. Za njega lično, vođenje Radanske ruže ujedno predstavlja i proces učenja o tome kako najbolje može da podrži žene iz osetljivih grupa.
Gordana Rodić Kitanovska, ispred Organizacije za osnaživanje i integraciju u jugoistočnoj Evropi – SIEC, kao ključne korake u funkcionisanju socijalnih preduzeća navela je dugoročnu i održivu podršku, ali i edukaciju i integraciju pripadnika i pripadnica ciljnih grupa.
Potencijal socijalnog preduzetništva je posebno uočljiv u poslovanju Balkan Express Handels gmbh, čiji je osnivač Hans-Jorg Humer odlučio da u Austriji ponudi veliki broj različitih proizvoda nastalih u okviru socijalnih preduzeća u Srbiji i Severnoj Makedoniji. U svom onlajn uključenju, Hans se osvrnuo i na stabilnost ovih preduzeća, koja je vrlo često veliki izazov.
Dejan Stojanović, iz Udruženja za društveni i ekonomski razvoj In Vivo iz Skoplja, upotpunio je Hansovo zapažanje, navodeći da oni aktivno rade na razvijanju nekoliko modela socijalnog preduzetništva i 360 integraciji. Dejan se takođe osvrnuo na pouke koje su izvukli nakon izazova koje je donela pandemija ističući da je vrlo važno da i socijalna preduzeća imaju razvijenu lepezu usluga i proizvoda kako bi imali prihode iz nekoliko izvora i na taj način bili otporniji.
Na samom kraju dana, učesnici su kroz rad u grupama mapirali izazove i mogućnosti razvoja prekogranične saradnje u kontekstu solidarnog preduzetništva. Kao zajednički zaključak učesnika, ističe se važnost podrške – kako civilnog sektora, kroz različite projekte i mogućnosti umrežavanja, lokalnih i republičkih vlasti, tako i posvećen rad samih organizacija na većoj vidljivosti i informisanosti šireg stanovništva o socijalnom preduzetništvu i njegovim benefitima.
Podsećamo da se prijava za učešće na Akademiji socijalne ekonomije otvorena do ponedeljka, 10. oktobra, do kraja dana. Mogu se prijaviti socijalna preduzeća i oni koji to žele da postanu, bilo da su registrovani ili u procesu osnivanja, a koja se nalaze na teritoriji Pčinjskog i Jablaničkog okruga, kao i Severoistočnog i Skopskog regiona.
Sve informacije o načinu prijave, kao i o projektu SEME inkluzije – Socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju dostupne su na sajtu Trag fondacije.
Foto: Predrag Zdravković
